Ускрс у Македонији, први део – Матка, красиво качување

Матка, ресторан и црква

Овај мало више продужени викенд у Македонији заслужује много више текста, али пошто немам баш времена (вечерас путујем на Дурмитор) ево бар ово нешто слика са коментарима, да га време не би прегазило. Живот се згушњава а  неки утисци  потискују друге.

Дакле овако, из Београда смо кренули раном зором на Велики Петак.

Неки Смо мукотрпно возили сатима а неки Су блажено спавали на задњем седишту. Узгред, подсећа ли вас ова слика на неку од сцена из Алан Форда? 🙂

Централна стена, висока неких 150 метара, сликана из ресторана са друге стране језера, горе, са десне старне на превоју, се види напуштени манастир у чијој порти смо спавали.

Чамцем смо прешли на другу страну језера. Пењачи не плаћају карте, договор Скопских пењача са чамџијама.

Дух Византије.

Иако нема монашког братства у манастиру, постоји човек који ту борави и води рачуна о цркви. У позадини иза дрвета се назиру наши шатори. За пењаче боравак кошта онолико колико по свом нахођењу дају прилог цркви, ако немају нису у обавези било шта да плате. А има и конак, под истим условима.

Наредна два дана смо провели пењући. Стена одлична, чиста, Матка је само петнаестак километара удаљена од Скопља и локална пењачка заједница доста води рачуна о овом пењалишту. Следи представљање чланова екипе понаособ.

Раца

Цобе

Исидора

Фића

Миланче

Бојан

И моја маленкост

Иако је ово по годинама била сениорска репрезентација АОБ-а, водили смо и подмладак.

Мала Тара са мама Исидором…

…и блажено успавана у загрљају тата Цобета 🙂

Сад стварно мора да прекидам касним на бус. Можда довршим пост када се вратим.

Advertisements