Ohne Dich

Ovo već postaje užasno. Ova godina je mnogo loše počela.

Kaže sinoč u mejlu, naš drugar Kamil, alpinista iz Poljske: „Samo najbolji odlaze mladi“.

Pre tri dana, u 1200 metara visokoj severnoj steni Les Droites, Alpi, Francuska.

Krajem januara ove godine u Sloveniji, posle ispenjanog smera „Led sa severa“ u Stenaru. Levo, Toni Roso (21) Hrvatska. Desno, Igor Skender (24) Srbija.

Penjanje ne poznaje granice i podele, ili bar ne bi trebalo da ih poznaje, tako da nije čudno da su se ova dva izuzetna mlada momka „nanjušila“.

Tonija nažalost nisam stigao da upoznam. Igor mi je sve najbolje pričao o njemu.
A Igor…njega  sam doživljavao kao mlađeg brata. Ako sam nekoga od tih klinaca  iz kluba voleo, voleo sam njega. Upoznao sam ga pre skoro osam godina kada je imao 17 u Rumuniji, na Karpatima, kada smo spuštali telo jednog nastradalog planinara sa planine. Već tada se, iako još klinac, ponašao pribranije i odgovornije u toj situaciji od nekih matorih konja koji su se tu zatekli. Kasnije, počeli smo da penjemo zajedno, svoje prve smerove popeo ja sa mnom. Zadnjih par godina više nije bilo zajedničkog navezivanja, moje obaveze su se povećale, a i da nisu, sumnjam da bih bio u stanju da ispratim tu mladost. Međutim, redovno smo se čuli, viđali kad smo stigli. Zadnji put par dana pre nego je otišao u Chamonix. Dogovorili se da dođe kada se vrati, da stavimo ono moje mladunče u ranac i prošetamo. Da me nagovori da ponovo počnem da treniram i da još jednom pretresemo sve ono što ga je mučilo u poslednjih godinu dana. Da mu valjda još jednom kažem da iskulira, da spusti loptu na zemlju, da se ne opterečuje nebitnim glupostima i da će uprkos svemu, jedan tako kvalitetan momak  poput njega (u svakom pogledu, ne samo što se tiče penjanja) svakako dobiti zaslužena priznanja i da je to pitanje vremena i samo malo strpljenja. Međutim, mladost ne bi bila mladost kada ne bi bila nestrpljiva, emotivna, buntovna. A mnogo toga ga je mučilo u poslednje vreme.

Jebena je ovo zemlja. Jebena je svaka zemlja koja se prema svojim najboljim sinovima ponaša kao maćeha.

Igor je voleo ovu pesmu.

Posted in AOB

3 thoughts on “Ohne Dich

  1. pročitao sam jutros u vestima i odmah pomislio da ih sigurno znaš. prosto nema šta drugo da se kaže osim – tragedija.toliko je malo kvalitetnih ljudi, a oni kao da su prvi na listi za odlazak.nadajmo se da svoj put nastavljaju u nekom boljem paralelnom univerzumu.

  2. U Velikom plavetnilu ronilac je pošao za delfinom, povukli su ga ona ista lepota i mir koji su Igora i Tonija vukli na gore, ka Suncu, ka nebu, lepoti i spokoju. Osmehe ova dva mladića sa fotografije nikada neću zaboraviti. Iskreno saučešće hrabroj porodici Skender, Ostanite takvi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s