Jusqu’ici tout va bien, jusqu’ici tout va bien…

Dobih jutros novogodišnju čestitku od bratskog grčkog naroda, u kojoj nam žele sve najbolje u narednoj godini. Na žalost spot se ne može kačiti na blogove (dakle, klik na play pa onda na link koji se pojavi)

A onda pročitah odličan tekst Ane Radmilović na sličnu temu (citiram samo kraj, za ceo tekst klik na citat)
„Desila se mržnja, ona s početka priče. I ta mržnja uskoro neće brinuti „vredi li ovo robije“ jer život mržnje koju su probudili je sam po sebi robija. Mržnja neće pitati da li ovo „vredi mog mladog života“ – jer mržnji je neko uzeo taj život i pre nego je znala za sebe kao takvu, kao mržnju. A život nije stigla ni da upozna. Mržnja neće pitati ni da li ovo vredi „cimanja pod stare dane“ jer su mržnji oduzeli mir sutona života i mržnja nema više vremena a ni razloga da se bavi tihim preispitivanjem u toplom domu. Mržnja se hrani u narodnim kuhinjama i njoj je zimi jako hladno. Mržnja posebno neće žaliti za lepotom zapaljenih ulica jer te ulice više nisu njene, ona je stranac u svojim gradovima i nepoželjna u svojoj državi. I tako izbije veliki požar.

Mrzeli ste čoveka iz naroda i sada vas je strah, ne bez razloga. Prosipali ste benzin po ulicama – i sada je potrebno samo jedno – da neko baci prvu šibicu. Mržnja rađa mržnju, nasilje rađa nasilje a benzin po ulicama znači veliku verovatnoću da dođe do požara.“

Mais, l’important c’est pas la chute, c’est la terrissage.

Kako ćemo se mi prizemljiti, ostaje nam tek da vidimo.

6 thoughts on “Jusqu’ici tout va bien, jusqu’ici tout va bien…

  1. Mislim pade mi na pamet ona misao (koja se cesto moze cuti na pescaniku i takozvanim naprednim , progresivnim i lazno levim krugovima): „hajde mi prvo da postanemo deo tog globalizovanog sveta, EU i Nato, pa cemo onda da se bunimo protiv globalizacije“. Nije zajebancija, ljudi stvarno tako misle.

  2. Vidiš, ja čak ne mislim da je ta logika sama po sebi neispravna kada je EU u pitanju, odnosno nekada je takvo razmišljanje imalo smisla. Mislim samo da su se sada stvari dosta promenile. Ok, neko bi rekao da su uvek bile takve a da su sada samo očiglednije.

  3. Ja ću citirati deo iz knjige koju ćeš mi kupiti:

    „Fluidno moderno potrošačko društvo, smešteno na bogatijem delu planete, ne ostavlja mesta ni za mičenike ni za heroje-jer to društvo potkopava, osporava i bori se prodiv dveju vrednosti koje pospešuju njihovu ponudu i trašnju. PRVO, ono se bori protiv žrtvovanja sadašnjih zadovoljstava u ime dalekih ciljeva, i time protiv prihvatanja dugotrajne patnje u ime spasenja u životu nakon smrti, – ili u sekularnoj verziji iste priče, protiv odlaganja sadađnjeg zadovoljenja radi veće dobiti u budućnosti. DRUGO, ono dovodi u pitanje vrednost žrtvovanja ličnih zadovoljstava u ime blagostanja grupe ili u ime „cilja“(ono zapravo osporava postojanje grupa „većih od zbira njenih delova“ i ciljeva koji su važniji od ličnog zadovoljstva.). Ukratko, fuidno moderno društvo degradira ideale „dugoročnog“ i „celine“.“

    Z. Bauman (Fluidni život).

    Mislim da je problem o kom Ana piše (a klip zbog veze ne mogu da pogledam), negde suštinski spakovan u ovo o čem piše Bauman. Jer, da bi se stvarno „zapalile“ stvari, potrebno je mnogo jače „zajedništvo“ od pukog čekanja u redovima i na semaforima..tako da su šanse da se „promene na dobro“ dese i posle pada te šibice, bojim se, jako male.

    Fali nam više „večnosti“ u „sadašnjosti“.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s