Sa štitom ili na njemu

1.

Pošto sam pre par nedelja kritikovao Dveri, sada malo da ih branim.
Ne, nisam bio u „Porodičnoj šetnji“, u tom momentu sam bio u Porodičnoj Nabavci na pijaci. A i da nisam bi zauzet tim Porodičnim Aktivnostima, već sam izneo svoje zamerke povodom te manifestacije.
Opet, znam ljude koji jesu bili tamo i koji kažu da to uopšte nije ličilo na skup zatucanih fanatika. A ni slike koje se mogu videti ne govore u prilog tome. Verovatno je u toj masi bilo i onih koji su sutradan učestvovali u nasilju ali po njihovim svedočenju takvi su bili ipak manjina. Koliko sam ja upoznat ovi iz Dveri uopšte nisu fingirali pozive na nenasilje, već su zaista hteli da  izbegnu sukobe  (zato su 10. i pozvali ljude da dođu u Hram Svetog Save, ne bi li odvukli masu na tu stranu). Nekoliko nedelja pre ovoga  se već pričalo da je u pitanju režija, a bilo je i reči da se iz jedne Ambasade izričito zahteva takav scenario ne bi li se pružila šansa za obračun sa svim predstavnicima otpora, koje god ideološke provinijencije da su. Koliko je to sa Ambasadom tačno ne znam, samo znam da se desilo ono što je bilo najavljivano i da se još uvek dešava.
Inače pre nekoliko godina sam imao priliku da upoznam neke od tih ljudi i mogu da kažem da su prilično obrazovani i prilično tolerantni u raspravi bez obzira na tačke neslaganja. Dakle, ne treba ih ni u ludilu poistovećivati sa Obrazom.

2.
Kao neko ko ima kućne prijatelje a i rođake homoseksualne orijentacije rekao bih nešto o tom kulturnom sukobu.
Porodica danas jeste ugrožena i to ne samo u Srbiji. Međutim, nije ona ugrožena pederima i lezbejkama, u pitanju je nešto za šta se odomaćio kolokvijalan naziv „skup neoliberalnih vrednosti“ (koliko to suštinske veze sa izvornim liberalizmom ima, drugo je pitanje).  No to sada nije tema, kao što nije tema ni koliko su nam u stvari ropstva i suštinske neslobode doneli rezultati „oslobađajuće“ seksualne revolucije iz šezdesetih. Kao ni to koliko koliko je jedan obeskorenjen i usamljen pojedinac podložniji manipulaciji i totalitarnoj kontroli. Kao ni to koliko je razaranje nacionalnih država u ime navodnog kosmopolitizma u službi uništavanja jednog pouzdanog okvira u kojem, doduše uz dosta truda i izazova, jedno društvo može da se izbori da bude skup koliko toliko slobodnih ljudi a ne robova krupnog kapitala. Određeni segmenti onoga što se naziva „gej pokret“ deluju kao da jesu u službi te priče, ali to ne treba dovoditi u vezu sa sasvim legtimnom borbom protiv diskriminacije.
Mnogi pederi i lezbejke su veoma privrženi svojim porodicama i mogu biti dobre tetke ili stričevi, privržena braća i sestre ili prosto samo odani prijatelji. I mnogi od njih nisu oduševljeni tim kvazi slobodama koje nam se svima nameću.  Kao ni aktivistima koji ih navodno zastupaju. I to bi svi oni koji  manje ili više opravdano strahuju zbog raspada porodice kao „osnovne čelije društva“ trebalo da znaju.
One koji svoj odnos prema njima temelje na veri, zamolio bih, ako već  smatraju da su ti ljudi duboko grešni, da se mole za njihove duše. Jer, to je put koji im njihova vera nalaže, a ne put motke i kamenice. I još bih da ih  podsetim da im ta ista vera govori da je svaki čovek, bez obzira koje opterećenje nosi na duši, u svojoj suštini ikona Hristova.

3.

U nedelju je postalo jasno da svako ko namerava da pruži otpor ovom režimu (a režim je mnogo širi pojam od trenutne klike na vlasti) dolazio sa desna ili sa leva, sa neba ili iz same utrobe zemlje mora da računa na podmetanje huligana, tzv. sila mraka (kako to neodoljivo podseća na one „snage haosa i bezumlja“ iz devedesetih), na  spinovanja („porodični ljudi kamenovali  mamograf“), na najogavnija etiketiranja. Prošle nedelje je poznati kolumnista Vremena, svojevrsni telal malograđanske Srbije, poznatiji kao „Legenda“ i  koji mnogo voli da se bavi Palankom (svako se češe gde ga najviše svrbi) napisao da je, kada su u pitanju kritičari našeg puta u svetlu budućnost, na delu savez ljotićevaca i čegevarista. Na to bih  bih ja mogao da kažem da je  time malograđanska nedićevska Srbija od svoje ideološke neoljotićevske avangarde dobila još jednu porciju instrukcija i ideološki ispravnih tumačenja.

U nedelju je malograđanska Srbija dobila i svog žrtvenog jarca, a kažu da je svakom dobrom fažizmu neki žrtveni jarac neophodan, u vidu adolescentnog lumpenproletrijata iz predgrađa i unutrašnjosti. Dobila je krivca za svoje izneverene „evropske “ nade . I za one koje će tek biti izneverene. U nedelju su VIP pederčine, ne bi li ispunili svoj hir i opravdale svoje GONGO projekte, još više zagorčale ne baš lep život srpskim homoseksualcima u narednom periodu. U nedelju su naši estradni anarhisti prizivali smrt države, zaštičeni državnom silom od 6000 teško oklopljenih žandarma. U nedelju su srpski kvazilevičari ispunjavali diktat krupnog kapitala, bulazneći neke floskule o ljubavi.
Isto tako, u nedelju su zaista prezreni na svetu kidisali na policiju, i kidisali su tako kao da su svesni da u toj borbi nemaju šta da izgube sem svojih okova (dodao bih, nesvesni da su odavno u okovima i žestoko izmanipulisani). U nedelju se na ulice Beograda izlilo beznađe koje nema alternativu. Ili bar klinci kojima je rečeno da nema. Malograđanska Srbija je uplašena za svoj odskora dobijeni bezvizni „evropski“ status, za svoja „evropska“ letovanja, za svoju imovinu kupljenu „evropskim“ kreditima povikala „Hapsi narodna milicijo!“.  Jer to su za nju „evropske vrednosti,“  pa sad ako uz to moraju da progutaju i pedere, šta će. Ubeđen sam da mnogi od njih ne bi voleli da imaju nekog u svojoj okolini.
U nedelju je režim izveo silu na ulicu da bi se još jednom dodvorio kolonijalnoj metropoli, umesto da se zahvalio i rekao da ćemo se mi protiv diskriminacije boriti uzimajući u vid specifičnosti našeg društva i istorijskog trenutka u kojem se nalazimo. Zatim je pripadnike te sile (koji su isto tako naši sugrađani i kupuju hleb i mleko i igraju se sa svojom decom kada skinu uniforme) žrtvovao zarad jednog mefistofelovskog scenarija, verovatno osmišljenog van ove zemlje.

4.

Ok, klinci jesu bili žilavi i uporni. Međutim, slušajući šta narod priča u poslednje vreme, bojim se da će žaliti za njima ako malo stariji izađu umesto njih da im ispostave račun za rasprodaju dedovine. A strpljenja je sve manje.
Ako me uprkos godinama i uprkos detetu (ili možda upravo zbog njega) izvedu na ulicu, ja se sa iste vraćam samo sa štitom ili na njemu.
A verujem da će među nama, kao savremena inkarnacija drevnog spartanskog ratnika, biti i koji peder. Ja znam bar jednog.

16 thoughts on “Sa štitom ili na njemu

  1. „Ne sviđa mi se to što govorite, ali ću do smrti braniti vaše pravo da govorite“.

    Slažemo se da Dveri nisu isto što i Obraz. Dveri zauzimaju, sve više, poziciju „mislećeg“ dela celog tog krila, odnosno imaju funkciju ideologa.

    Tačno je da je na porodičnoj šetnji bilo pristojnog sveta, bilo je i mojih prijatelja, kao što ih je bilo i kod Manježa u nedelju.

    Nakon pokušaja gledanja fudbala večeras, nisam siguran da su huligani podmetnuti. Pre će biti da su odmetnuti. A znamo kako je teško zaustaviti Golema, kada napadne gospodara.

    A iz drugog tabora će ti neko već replicirati – „Sa štiklom, ili na njoj!“🙂

  2. Citajuci vesti ovih dana mogu da kazem da sam nekako ipak srecan sam sto vec 10tu godinu ne znam ni ko su Dveri ni Obrazi ni kolumniste lokalnih „Zeitunga“ i sto desavanja pratim samo preko interneta sa bezbedne razdaljine. Sa jedne, licne strane mi je drago da se slozim sa Vrapcem jer smo u proslosti imali sporadicna neslaganja u vezi dnevno-politickih pitanja ali s druge strane me to i plasi. Plasi me jer je zaludjivanje naroda dostiglo neverovatan nivo, ne samo u Srbiji vec svuda. Plasi me jer je nivo globalnog zla toliki da su sanse da bi se vratili „na stitu“ prilicno vece nego „sa njim“, kao kolateralna steta, kao JFK, kao Lennon, kao Djindjic itd itd. Opet, obraduje me kad procitam danas komentare na vestima i vidim da su nacitiraniji upravo oni koji svu proziru glupost koja izbija iz izjava lokalnih vlastodrzaca sa sve studentom generacije pravnog fakulteta u ulozi sefa kordona vec evo drugu deceniju. Jer kao sto bi rekla pesma “ You can fool some people sometimes, but you can’t fool all the people all the time“.

  3. hm, teorijski gledano a i u praksi, meni su mnogo bliža ‘ajde da ih tako trapavo nazovemo „gej vrednosti“ nego one porodične, iskreno ni ne znam šta znači ta kovanica (za ovu prvu mi je lakše jer sam je sam smislio). jedino što prezirem zaista je dogmatizam, i čini mi se da sam u nekom temeljnom smislu veoma sekularno nastrojem (ali sigurno ne onako kako se to ovde shvata – da u svakom popu odmah vidim lopova i pedofila, to pre anticipiram u ovim njuškama što nose kravate – postmodernim sveštenicima).
    ali… to je lažan izbor koji se pred sve nas đuture stavlja, i u tom smislu ne treba ga ni prihvatati jer je uzak i vrlo isključiv, kao i svi ostali medijski propraćeni „izbori“. samim tim on je samo kolateralna šteta u igri u kojoj glavnu reč vode mnogo krupnija pitanja koja bih grupisao u vrlo jasne simptome „kvarljivosti civilizacije“. kao i u mnogo čemu (ne računam šljive, maline, kajmak, odbojku i tenis) srbija je samo delić i u toj slagalici. ono što je jasno je da ovako više ne može (tj. može ali neće još dugo), ali me iskreno, od svih „huligana“ ovog sveta plaši više to kako će nadalje zaista biti jer je malograđanska korupcija duha dostigla zapanjujuće razmere. zato i hoću da, čim provalim kako bez braka za papire i tome slične g16 ponižavajuće kombinacije, šišam još dalje od ritterove bezbedne razdaljine.

  4. prešlicavanje, pa teško da će im sa tim klerikalnim stavovima uspeti da budu ideolozi tog širokog pokreta koji pokušavaju da organizuju. prosto mnogi ljudi uključujući i mene to ne mogu da progutaju. mada vidim da su svesni toga krenuli da menjaju priču i pozivaju na prevazilaženje razlika zarad istog cilja.

    što se tiče utakmice, mene je to baš učvrstilo u veri da tu ima nečeg iza. onaj bilmez na ogradi mi je odmah delovao kao karikatura. vidim i mare je danas nešto o tome, tamo kod njega.
    a u nedelju su huligani pušteni, to je verovatno bolji izraz od podmetnuti, koji sam prvobitno upotrebio.

  5. ritter
    pa batice, kum nije dugme🙂
    nego, devet godina batice, devet. ako se dobro sećam otišao si neposredno posle razbijanja prvog pokušaja gej parade.
    hahaha, sad bi neko pomislio da si gej.
    nije bre ljudi, tom mi kum iz NemačkU treba da mu krstim sina na proleće, jednu ćerku već jesam. al i da jeste šta koga zabole…

  6. mare, to oko vrednosti je za dužu raspravu. imao je Zoon skoro opasku de ne bi trebalo rušeći puritansku porodicu srušiti svaku porodicu. moj ideal porodice bi pre ličio na cigansku čergu nego na puritansku porodicu, ali i čerga je zajednica. tvrdog individualizma sam se odrekao, ima već dosta tome, kao svog adolescentnog tripa (koji je doduše potrajao i u postadolescentom periodu).
    i ja sebe smatram sekularistom, do 32-3 sam bio i dosta tvrd ateista, no ljudi se menjaju. sad mnogi će te gledati kao talibana ako samo spomeneš religiju, što je smešno jer ako i jednu doktrinu zastupam sa talibanskim žarom to je „doktrina“ prirodnih nauka. postoji NOMA koncept verovatno i sam znaš.
    to su ti lažni izbori o kojima govoriš, il si za Dokinsa il si zatucani bogomoljac itd.
    ja ne mislim da bi trebalo da se vratimo crkvenim stegama ili puritanskim normama, ali recimo da smo u borbi da ih se oslobodimo polupali i neke korisne stvari. pa čak je i to ok, al daj sad da vidimo šta smo polupali a nije trebalo. obezduhovljenost savremene civilizacije je očigledna, fragmentacija društva do na jedinku takođe. jebiga, meni se to ne sviđa, al aj što mi se ne sviđa već mislim da to, kako ti kažeš, „može ali neće još dugo“

  7. Ne, o ovome može sada svašta da se priča, ali reći ću samo ovo.
    Ovih dana, dok su svi zaokupljeni „srpskom sramotom“ i „srpskim zverima“, sledeće stvari su desile, i prošle, kolko vidim, kao beznačajni događaji:

    1.Oslobođen Ilija Jurišić, jedan od odgovornih za masakr u Tuzli (11.10)
    2. Državni sekretar SAD Hilari Klinton posetila Srbiju (12.10)
    3.Holandski parlament jednoglasno odlučio da ne podržava kandidaturu Srbije za EU (13.10)
    4.Srpski parlament doneo rezoluciju o zločinima nad Srbima koja izgleda ne sadrži osudu NATO agresije(14.10)
    5. Vlada donela odluku da proda Telekom (14.10)

    Tako da kada se danas kaže „srpska sramota“, svako odmah pomisli na Đenovu.
    A kada se u nekoj srećnijoj budućnosti bude pričalo o „srpskoj sramoti“, misliće se na ovu rečenicu:

    „2. Narodna skupština Republike Srbije, potvrđujući trajno opredeljenje Republike Srbije za mirno rešavanje sporova u skladu sa međunarodnim pravom, izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja i uverenje da mir i stabilnost počivaju na poštovanju međunarodnog prava. Narodna skupština Republike Srbije poziva sve međunarodne činioce da tragaju za mirovnim rešenjima kako se ovakve žrtve nikada ne bi ponovile.“

  8. ovde nedostaje samo da su napisali civilnim žrtvama. dakle ovako
    „…izražava žaljenje i solidarnost sa civilnim žrtvama NATO bombardovanja… “

    pošto su za narodnu skupštinu republike srbije naši vojnici verovatno bili neprijatelji. a zbog civilnih žrtava (kolateralne štete) kurtoazno izražavaju žaljenje.

    jad i beda.

  9. Samo da javim da vas pratim, ali mi kapitalisticki princip rada onemogucava da se punim plucima vratim u diskusiju… Hvala na linku ka komentarima sa RTSa!

  10. Nekome je možda čudno što će se derbi igrati pred publikom (?) Samo onima koji ništa ne razumeju: HLEBA I IGARA, gospodo, a što je manje hleba – igre postaju sve krvavije

  11. evo jednog zanimljivog odgovora na onaj Peščanikov tekst

    Posle kobnog raspada Jugoslavije autošovinistička opcija postala je u Srbiji legitimna, snažna i politički neophodna – kako za formiranje vlasti, tako i za komunikaciju sa pojedinim krugovima u SAD i EU. Paradoksalno, ali osnovna postavka domaće srbofobije propoveda suštinsku posebnost srpskog naroda.

    http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Autosovinisti.lt.html

    Vrlo zanimljiv paradoks da drugosrbijanci smatraju Srbe posebnim hehe

  12. @Miodrag
    bojim se da će igre tek biti krvave, mislim ne d`o bog, ali…

    @Zoon
    Pročitao, danas je Politika prijatno iznenadila i sa ovim i sa Kesićevim tekstom. Odavno i sam mislim da je tzv. drugosrbijanstvo samo izvrnuta čarapa šovinizma. U psihologiji je odavno poznato da je uzrok iracionalnog osećanja krivice i insistiranja na njemu, osećanja niže vrednosti, samokažnjavanja itd. u stvari narcisoidnost. Drugosrbijanstvo je samo druga strana isto tako iracionalne priče o nebeskom, najstarijem narodu i sličnim nebulozama sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Ovde naravno ne mislim na zdrav patriotizam. I na individualnom planu, svaki psihijtar će reči da je čoveku za izlazak iz krize potrebno elementarna vera u sebe i ljubav prema sebi.
    U tom smislu je drugosrbijanizam u zadnjih par decenija jedan od najdestruktivnijih elemenata srpskog društva, samo drugi vid ispoljavanja narcističkog poremečaja.

    Po pitanju onog Dinićevog članka više me je zanimalo koliko te njegove analogije stoje pošto ipak nisam toliko teorijski potkovan kao što ti pretpostavljam jesi. Meni Dveri deluju više kao neki srpska verzija komunitarizma, pre nego fašizma. E sad Dinić uočava taj revolicionarni momenat kod njih koji se odnosi na pozive za duhovni i moralni preobražaj celog društva, koji jeste prisutan kod fašističkih pokreta, ali pobogu, ne samo kod njih.

  13. „Ok, klinci jesu bili žilavi i uporni. Međutim, slušajući šta narod priča u poslednje vreme, bojim se da će žaliti za njima ako malo stariji izađu umesto njih da im ispostave račun za rasprodaju dedovine. A strpljenja je sve manje“ – u tome je kvaka!

  14. Uprošćena verzija bi bila ovakva: prvo, svi žele moralni i duhovni preobražaj društva, samo zavisi u kom smjeru.

    “Liberali“ smatraju da takvo društvo tek treba stvoriti, i upotrebiće državu da to učine. Glavna organizaciona jedinica – Partija.

    “Fašisti“ smatraju da je takvo društvo ranije postojalo, i upotrebiće državu da to učine. Glavna organizaciona jedinica – Partija.

    “Komunitaristi“ smatraju da je neko društvo u prošlosti posjedovalo karakteristike koje su danas izgubljene, i da ih treba povratiti. Većina komunitarista prihvata da su liberali donijeli i ponešto pozitivno, kao i da saradnja sa državom može biti i korisna.

    Ali Dveri nisu Partija, jer Partije su državni organi, a Dveri ne. Ima nekih komunitarista poput Mekintajera koji bi se potpuno izolovali od države, to jeste fanatizam (čovjek se poziva na srednjevjekovnog mislioca Tomu Akvinskog), ali to nije fašizam, jer ne koristi državu za svoje svrhe.

    Komunitaristi jesu ni tamo ni vamo, opipavaju teren, ali oni ne koriste isti metod (Državu) za svoje ciljeve kao što to čine liberalizam i fašizam. To ne znači da komunitaristi ne bi “preuzeli“ kada bi bili u mogućnosti, ipak je država najjača institucija, i to samo znači da Dveri ne mogu biti fašističke.

    Liberali vjeruju u svoje ciljeve i možda su blaži od fašista, ali razlika je kvantitativna. U slučaju komunitarista, razlika je kvalitativna.

  15. Pa da, i meni je bilo jasno da je tu kljucan odnos prema drzavi. Hvala, na konciznom objasnjenju.

  16. Jeste stari post i jeste da sam niotkuda ovde završio, ali svaka pohvala i za pominjanje NOMA koncepta (neko je ovde prirodnjak :)). A i amaterski se bavim planinarenjem, ali nije to ni prići ovako sjajno kao što ti radiš.

    U zdravlje! Sjajan blog, dolaziću🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s