Сан

Ноћас сам сањао да ходам по глечеру. Сам, ненавезан. Тражио сам пут кроз лавиринт пукотина које су ми се повремено отварале под ногама. Нисам баш сигуран да сам знао куда идем, било је само битно отићи одатле. Нерелано плаветнило неба и сурова белина глечера. И да, звук шкрипања дереза у леду, који ми је са сваким кораком парао уши.
Чудно, али нисам осећао неки нарочити страх. Само тескобу, онако, дубоко у стомаку.
Не сећам се како сам се пробудио.

 

 

 

through the minefield of crevices

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s