„Tri skoka za dve žedne budale (bez ribice)“

Naime, to je radni naziv prvenstvenog smera koji smo Peđa i ja popeli u Sićevu prošle subote. Pošto ovo čitaju i penjači, evo malo podataka.
Smer se nalazi levo od sekcije stene u kojoj su smerovi "Badžina kantna", "Gertruda", "Jo-jo" itd. Sastoji se od tri skoka u steni, koja se penju u četiri cuga (ne mešati sa sekcijom stene koja se zove "Tri skoka" i nalazi se malo dublje u klisuri). Visina mu je 150m, ocena najtežeg detalja je V-, overall ocena III-IV, treba nositi uže od 60m pošto je drugi cug duži od 50m.

Zaboravili smo vodu, a dan je bio dosta sparan, otud i ime smera. Tokom penjanja smo se sve vreme sprdali u vezi toga. Evo nešto slika.


Prvi skok i prva budala

– Daj tu vodu žedan sam
– E mrzi me da je vadim iz ranca…
– Aj’ dobro…


Drugi skok i druga budala

-Ej ti dole na štandu! Nemoj da popiješ svu vodu, ostavi malo i meni…
-Jebiga, sad gotovo, trebalo je ranije da kažeš već sam sve popio


Treći skok, izlazni detalj (najteži u smeru), u kojem su Peđi poispadala sva međuosiguranja, tako da je na poslednjih 15-20 metara imao samo jedan čok u steni

-Predragi Predraže, zatekao sam groblje čokova i frendova kako samo vise na užetu, sva međuosiguranja su ti poispadala…
-Dobro je da nisam gledao dole, usr’o bi se živ da sam video!
-Nema veze, popio bi malo vode i to bi te smirilo
***

Tog dana se Raca i Marija vratili iz smera, takođe pokušaj prvenstvenog uspona nekih sto metara levo od nas. Raca abzajlovao na sky hook, matori (svima nam je bio instruktor) očigledno još uvek ima više petlje od većine nas.

Raca, bez starca nema udarca🙂

Fića, Neša i Milanče penjali "Mladost" i pošto nisu stigli za dana da izađu iz smera, a nije im se penjao izlazni kamin po mraku, bivakovali u steni, na nekoj polici. Mi ostali smo gospodski prespavali u Niškoj Banji (privatan smeštaj, 400 dinara po osobi, dvokrevetne sobe, kuhinja, zajedničko kupatilo na spratu, sve savršeno čisto!). Ovoj trojici u steni sve vreme slali poruke kako ih mnogo volimo, kako je pivo koje pijemo mnogo bljutavo a i klopa u kafani nije bila nešto.

E da. Na terasi smo do kasno u noć diskutovali o reorganizaciji tečajeva, trebalo bi da budu dva zimska i dva letnja (početni i napredni).


Marija i Peđa u žaru diskusije o natavnim jedinicama

Sutradan se ja nešto smorio i zamolio Peđu da penje sa Marijom i Racom u trojnoj navezi (da,da, baš sam izdajnik). Ja se šetao magistralom (prilično gadan osećaj, turski šleperi proleću sto na sat na pola metra od tebe a nema gde se skloniš) i fotografisao klisuru.


Klisura

Posle otišao kolima da pokupim onu trojicu "kampera" kod manastira Sveta Petka kada su konačno sišli dole i odvezao ih do kafane da jedu i malo dođu sebi. U sumrak sišli i Marija, Raca i Peđa, penjali neki greben 220m visine, laganica kažu ali su se lepo proveli.
 
Marija i Peđa na grebenu

I tako. Na kraju se vratili u Beograd.
 

One thought on “„Tri skoka za dve žedne budale (bez ribice)“

  1. Pozdrav Raci. Javi se nekad kad dolazis u klisuru. Da ispenjemo nesto i komentarisemo odozgo kao ona dva matorca iz Mapeta sa terase.
    Danijel

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s