Воскресеније Врапчево-Пролог

Evo ga i taj drugi

********

A qui les raconter – meme le bon dieu nous a laisse tomber?

И би ноћ, и би јутро, дан минус први.

И у бесмислу својему, не знајући шта ће од досаде, Бог створи Врапца.

И увиде одмах Бог да је Врабац птица глупа и манита. И зажали Бог због непромишљеног чина својега. И завапи:
"О Господе, сагреших, сагреших силно…".
А онда се прену:
"Па коме се ја то обраћам, када сам Ја једини Творац и Сведржитељ !?"
И у болу спознаје те, присетивши се Банахове теореме о непокретној тачки, поче се Господ сажимати у самога себе, повлачећи за собом целу Васељену, све створено и нестворено.

И би почетни сингуларитет, и би тама над безданом, дан нулти.
(време тада још није постојало, биће створено нешто касније, да се тако изразимо, мада је употреба речи "касније" апсолутно бесмислена у датим околностима)

Како је  затим  (опет бесмислена реч) дошло до Великог Праска нико не зна да објасни, пошто се једини ентитет у целој Васељени који је био у стању да одговори на то питање, суновратио у самог себе и касније експлодирао. Једно време се шушкало да извесни Бозон Х. зна одговор и сви су се дали у потрагу за њим, али, безуспешно. Само је један крајње сумњив лик тврдио да га је (господина Бозона) видео у некој задимљеној крчми како мртав пијан, лежећи испод стола, прети остатку Универзума речима :
"Најебаћу вам се свима Миле Мајке!"

Un autre endroit, une autre vie
Eh oui, c’est une autre histoire

Неколико милијарди година касније, један физичар у ЦЕРН-у је оставио отворен прозор у својој канцеларији. На столу, одмах до прозора, оставио је један папир. На папиру се налазило пар Клајн-Гордонових и Диракових једначина, неколико њему врло битних Фејнманових дијаграма и један хамилтонијан, једног система. Недовршени. Који је тек чекао да буде до краја моделиран.

У току ноћи је пала киша и како је папир био тик поред прозора, киша га је потпуно наквасила и сав садржај је био размазан до непрепознатљивости. Када је сутрадан дошао на посао, физичар је био очајан. На том папиру је било нешто што је њему изгледало као почетак решења једног њему врло битног проблема. Не, није се радило о Великом Праску, односно помало је дотицало и тај проблем али он њему  није био толико битан. Оно што је њега занимало је вероватно било битно само њему.
Безуспешно је покушавао да реконструише првобитну идеју. Узалуд. Решења диференцијалних једначина нису била конзистентна, редови су дивергирали а функције су имале прекиде у веома незгодним тачкама, понегде чак и у целим интервалима. А њему су биле потребне непрекидне, шта више глатке у већини случајева.
Закључљао се у канцеларији, чврсто решен да не изађе док поново не дође до оних њему толико битних једначина. И да, до оног недовршеног хамилтонијана. Толико битног. Опседнутост је била апослутна. Почупао је све телефоне (тада још није било мобилних), спустио ролетне, скинуо рачунар са локалне мреже. Само је ноћу кришом излазио да у оближњој продавници купи храну и пиће.

Када је после пар месеци коначно отишао кући да потражи једну књигу која му је затребала, нашао је кратку поруку од жене, иначе уметнице, да одлази. Са колегом, сликарем. Презриво је одмахнуо руком, и пришао прозору и даље размишљајући о проблему који га је заокупљао. На зиду зграде на супротној страни улице писало је:
"Combien sont la a cause de la folie?"
По први пут у последњих месец дана озбиљно је помислио на своју жену. Погледао је поново кроз прозор, мало даље низ улицу се један врабац сломљеног крила копрцао на тротоару у самртном ропцу.
Све то је изазвало спонтану ланчану рекацију у његовом мозгу, налик оној у фисионој бомби.

Доста година након тога, нашли су га како спава у кавезу са лабудовима зоолошког врта једног града у југоисточној Европи. Док су га уводили у кола хитне помоћи, непрестано је понављао:
"Оui c’est la folie, оui c’est la folie…"

Фуснота:
Жена је касније извршила јавно самоубиство на сцени, у склопу уметничког перформанса који изведен под радним називом "Брат мог најбољег друга". Мада се касније у историји уметности тај перформанс углавном спомињао као:  " Хоћу развод! Ништа више са том породицом!".
Али то је већ нека друга прича.
 

 

 Bonsoir…
*********

Aj vozdra, odo ja malo do Bugarske

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s