Uspavanka za Vesnu i Bojanu

(ovo bi trebalo da bude objavljeno u subotu, ali pošto u petak uveče putujem, a opet ne znam da li ću imati vremena narednih par dana, eto ga sad)

Ove godine niko iz kluba neće biti na Žijevu u danima oko Svetog Ilije, pa bar na ovaj način da se obeleži. Ne znam šta pametno da kažem sem da prepišem ono što je Ivan pre neku godinu napisao na sajtu AOB-a.

Slava im.

 

In memoriam

Vesna Drakulić 1976-2002

Bojana Tekić   1982-2002

 

 

"Na Svetog Iliju, 2.VIII 2002. godine, penjući sjeverozapadni greben vrha Pasjak na Žijevu, Vesna i Bojana su otišle izvan krugova ovog svijeta. Kalendar govori da je od tada proteklo godinu i po dana, ali slike trenutaka provedenih sa njima uz dogorijevanje logorske vatre, sa klizanja, treninga, penjanja na Stolu, Kablaru, Sićevu i Prokletijama, iz beskrajnog dogovaranja i teoretisanja o penjanju i ostalim budalaštinama povezanim najlonskim krvotokom dinamičkog užeta, toliko su jasne i upečatljive da se dan kada je pojeden poslednji zajednički doručak i rečeno poslednje “samo opušteno” čini kao da je tek juče minuo. Nekako se još nismo navikli da će Vesnino pjevanje na francuskom i Bojanine Doors-e sada slušati samo Zvone Blažina, Paja Milošević, Srba Petrović i sva ona znana i neznana ekipa koja, bar se tako nadamo, sada penje u nekim drugim, ljepšim i manje krušljivim stijenama. Kao da još uvijek očekujemo da se pojave negdje na stazi koja vodi u dolinu, zovnu telefonom i pitaju da li će neko doći na V-3 ili, jednostavno, pozvone četvrtkom u osam na jedna vrata u Zmaja od Noćaja…
Najkraće rečeno, nedostaju nam.  "

 

 

NAPOMENA:

Naslov posta je u stvari ime memorijalnog smera koji su u leto 2005. godine popeli Miloš Ivačković, Ivan Laković i Marko Čalija  na Žijevu, u južnoj steni vrha Velji Torač koja gleda direktno na Pasjak. Smer je lep i težak.

Posted in AOB