Rupa, čemer, sjajne niti i malo samozapitanosti na kraju

 

rupa koja proždire grad

Duboka je 700 metara. Kada njenim dnom prolaze oni ogromni "kiperi", vide se samo kao tačkice. Obrušava se, pre samo par godina,  ivica je bila nekih četri metra dalje.
Dok sam ovo fotografisao, prve kuće su mi se nalazile nekih 10-15 metara iza leđa. Od tog mesta nema više od 500 metara do centra grada.

Ponekad se na Bor spusti neka čudna izmaglica. Nenaviknute tada grebe grlo i peku oči. Oseća se supmor u nozdrvama. Za to vreme, žene šetaju bebe u kolicima.

Kada se krene ka Stolu, odnosno selu Krivelj, na izlasku iz Bora prolazi se pored nekih rudarskih (stambenih) zgrada. Iznad njih se izdižu brda žute jalovine nasute iz rudnika. Okolo se igraju deca.  Sve izgleda užasno "dikensovski". Naročito ako je oblačno.

Ako se proda stan u Boru od 120 kvadrata, za te pare jedva da može da se kupi neka garsonjerica u Beogradu, naravno ne u centru.

Od svih tužnih gradova ove tužne zemlje u kojima sam bio, Bor mi je uvek nekako bio najtužniji. Svaki put kad dođem.
Čemer.

Za kraj, Goribor, bend iz Bora. Za momke sam čuo odavno, ali ih nisam slušao dok me pre nekoliko meseci treča_smena nije zaintrigirao ovim postom.

Goribor – "Sjajne niti"

Ko je ko i ko je kome,
šta ću ja u svemu tome? 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s