Penjanje na granici Kuča i Vasojevića – Prvi deo

Gde smo ono stali…
Komovi, dan prvi…. jel to beše?

Neki jasan plan šta ćemo da penjemo nismo imali, neki su odlučili da ostanu u "Eko Katunima" sa planinarima, dok smo nas šestorica nameravali da odemo do Međukomlja, prostora između Vasojevićkog i Kučkog koma i tamo prespavamo u jednoj pećini (naravno  pod uslovom da isteramo međeda koji zimi spava unutra🙂 ) , ne bi li nam stena  bila bliže ujutru kad ustanemo. U koju stranu planine ćemo da uđemo, severnu ili zapadnu nismo imali predstave, jedino je bilo skoro izvesno da će to biti nešto u Vasojevićkom Komu. Peđa se nadao da ćemo kada se već nađemo u toj vukojebini, uhvatiti vukove na delu. Ja sam se nadao da ćemo možda uspeti malo i mi da se ogrebemo, kad već ni jedna devojka neće sa nama do tamo🙂

Pera je tu bio glas razuma i na kraju nas ubedio da batalimo pečinu i međeda i spustimo se do te Železničareve kolibe. Za sutra je bila najavljena promena vremena, oštro zahlađenje, moguće padavine, tako da je bilo vrlo moguće da odemo do te pećine, smrznemo se u toku noći i sutra moramo da se vratimo zbog lošeg vremena. Ja sam se malo bunio, kukao kako hoću da vidim medu ali su me na kraju ubedili🙂 Jeste da u toj kolibi nije ništa toplije, verovatno je čak  i hladnije i isto tako mora da se topi sneg da bi se došlo do vode, ali je ipak mnogo bliže, pa možemo da se uvalimo kod ovih u bungalove uz "smederevac".😉

A postojala je i opasnost da ORKA čuje za našu akciju pa da nas posle progone zbog uznemiravanja mede i zlostavljanja vukova, k’o što su onomad progonili neke Bačvane koji su opisivali svoje regionalne običaje. A tek kad bi nam videli one konzerve u rancima…

Tako da je Perina intervencija bila višestruko mudra. Inače bi možda čak završili u onom Šev…, Ševg, Švvegengenu ili kako se to već zove, ne znam ni da kažem a kamo li da napišem, kukavac jedan nepismeni. Znate bre, tamo vam je onaj zatvor u Olandiji.

 Železničareva koliba u Štavni

Pošto smo se smestili u kolibu, neki su otišli via normale na vrh, neki na rekreativno krače penjanje u okolnim žljebovima, dok smo Peđa, Pera i ja ostali u kolibi. Smaralo nas je da vitlamo po brdu posle neprospavane noći u putu, a i hteli smo da sačuvamo energiju za sutra.
 

Via normale ka vrhu 

 Damjan, zalazak sunca i oluja koja stiže

E sad, kao što već rekoh ponekad je zimi u planini jedini izvor vode sneg. Tako da morate da ga topite. Takođe uglavnom nosite samo jedan sud za kuvanje sa sobom, a malo je teško oprati ga u takvim uslovima, posle kuvanja supe na primer. Pa ako posle toga u njemu topite sneg za vodu za piće, ona će malo imati "ukus". Ja to uglavnom rešavam ubacivanjem onih vitaminskih tableta u vodu. Međutim Pera (Grunf AOB-a, zadužen za raznorazne izume) je rešio da doskoči tom problemu.

———————————————————————————————————–

Perin recept za supu iz kesice kuvanu u kesi

Zahvatiti sneg negde pored katuna…Ne sa te strane!!! Sa druge…ta je predviđena za mokrenje i druge fiziološke potrebe! Staviti sneg u sud za kuvanje i topiti ga na primusu. Dodati još snega po potrebi. Kada se potrebna količina snega istopi sipati dobijenu vodu u onu kesu za pečenje mesa u rerni. Znate one kese u kojima svinjski but ispadne onako lepo sočan i mek, a ne suv i bljutav. E u tu kesu. Pošto te kese trpe temperature do 280 stepeni staviti je tako punu vode u sud i zagrevati dok voda ne provri. Tada ubaciti sadržaj kesice u vodu u kesi i nastaviti kao u slučaju normalnog kuvanja supe. Jesti direktno iz kese da se ne bi prljali deficitarni sudovi.
———————————————————————————————————–

 Kulinar Pera i zblanuti Peđa levo od njega….

Pošto smo namirili svoje potrebe supom i još po nečim, ja sam na primer imao konzervu pasulja sa kobasicom, spontano smo se uvukli u vreče i prepustili svako svom snu. Ja sam sanjao vukove i medu. Ne, nije bilo nočnih polucija.🙂

ZZZzzzzzz….

Biiiiip, biiip….Nešto je prekidalo moje flertovanje sa jednim predivnim vukom, dok sam ležao naslonjen na toplog medu koji me je gledao svojim umilnim okicama. Prokleta motorola!

"OVDE JA! KO ME BRE BUDI ?"

Ovi naši su se javljali sa planine, vreme se je počelo da se kvari neposredno pošto su krenuli sa vrha. Postojala je velika verovatnoća da ih uhvati snežna oluja. Kada smo se izvukli iz vreča, shvatili smo da je prilično zahladnelo. Počeli smo da topimo sneg ne bi li ove dočekalo nešto toplo kada dođu. Srećom svi su bezbedno sišli, samo je Cobe malo kolabirao ali srećom on je spavao u "Eko Katunima" na toplom. Usput je svratio do nas na supicu. Nije izgledao baš reprezentativno🙂

Kolabirani Cobe

Ostatak večeri smo proveli topeći sneg i spremajuči se za sutrašnji uspon. Sutra je trebalo da bude D-Day, a nismo imali pojma kakvo će nas stanje snega dočekati posle ovog pogoršanja vremena. U toku noči sam se probudio pošto nisam dobro pritegao vreču, pa sam se malo smrzao. Temperatura u kolibi je bila -20. Primetio sam da bocu sa vodom nisam stavio u vreču pored sebe. Naravno zaledila je. Nije bilo druge nego da je sada ipak stavim kod sebe ne bi li je do jutra otopio temperaturom tela. Sada sam bio propisno zakopčan, ali avaj…SPAVAO SAM SA SANTOM LEDA U VREČI!

Nastaviće se
(u nastavku o usponu u severnoj strani Koma Vasojevićkog, oluji na vrhu, kolabiranju, upadanju u pukotine…znači ide ono glavno …i neće se spominjati crevca na žaru, ili možda hoće ?)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s