Suva Planina, dan drugi: Trem

Sećate li se vremena pre pojave mobilnih telefona? Kada nije piskutalo, zvrndalo, cijukalo na sve strane. Kada ste mogli da se izgubite i da niko ne zna gde ste. Dobro, vi kažete, to mogu i sada, jednostavno ga isključim. Da… znam da možete, ali nije stvar u tome. Ostavimo na stranu prigovaranja razjarenog šefa koji želi da ste mu na raspolaganju 24 sata dnevno, sumjičave devojke ili žene (momka/ muža) koja misli da ste sa ljubavnicom (ljubavnikom),  ljubomorne ljubavnice koja misli da je varate sa svojom devojkom/ženom…Uzgred,  primećujete li kako ovaj politički korektan način pisanja deluje rogobatno? I da…UZGRED je je srpski izraz za BY THE WAY (ili skračeno BTW) i zvuči mnogo lepše od te engleske fraze. Barem dokle god pričamo srpski. A trenutno pričamo srpski, zar ne?🙂 A da li ste primetili koliko često koristite by the way?
Nego…gde smo stali…
Da.Mobilni telefoni.
Znači nije stvar u prigovaranju gore navedenih, nego u tome da morate da se isključite. A to dakle znači…da ste ukjlučeni. A da li ste ikada razmišljali ko vas je to ikada naterao da se uključite? Zašto se insistira na tome da ste non stop on line. I da li ste tako bivajuči on line, u mobilnoj mreži, na internetu, na ovom blogu, nebitno gde, možda sve više off line sa samim sobom.
Međutim, ovo sve više preti da se pretvori u društveno-angažovani post. A to neću. Neću. Besmisleno je.
Nego…izgubio sam mobini na Suvoj Planini…:)))

Elem, gde smo stali? Da, Suva Planina dan drugi, Trem.

Severna stena Trema slikana sa vrha

27.01.2008.

Sledećeg jutra, za divno čudo, uspeli smo da se probudimo negde odmah posle četiri ujutru. Ležimo Peđa i ja u šatoru, toplo u onim vrećama, a napolju duuuva, baš nam se nešto nije izlazilo napolje. Na kraju smo se ipak nekako naterali…
Od Bojaninih voda do DEVOJAčKOG GROBA ima da se gusla, onako pristojno. A još kad nosiš u rancu uže i gomilu "gvožđa" i pri tom ti se spava sve vreme.Eh da, vadim se. Rekoh već da sam imao jednogodišnju pauzu. I da sam poprilično van kondicije. Nakada bih to istrčao. Ali, avaj to je bilo nekada…A sada, sada sam sve vreme dahtao ovima iza leđa. Peđa letos bio na Karakorumu, Siške popeo Denali (Mnt. McKinley), ova druga dvojica već ludi kako ih je Bog dao…Da, ja sam bio jebena stranka. Ali ispratih ja njih do DEVOJAčKOG GROBA (Tanja, obrati pažnju već drugi put spominjem ovaj toponim🙂 )

Spava mi se…

Kada se dođe do tamo, mislim… DEVOJAčKOG GROBA (treči put), sav normalan svet nastavi gore do Trema. Doduše i nenormalan svet nastavi još nekih pola sata, ali posle skrene levo u neku jarugu. Da bi se onda , jelte u skladu sa svojom ludošću, kao smarao nekih sat i po ispod stene tražeći smer, ne bi li opet izašao na Trem kao i ovi normalni. Zašto mi to radimo, ne znam. Nemojte da me pitate. Znam samo da volim. Ali ovog puta baš nisam ni voleo. A i smorilo me ono juče, i članak koji sam uganuo prethodnog dana me je već ozbiljno boleo…
 Da…znam, vadim se. Ali šta ću.
 Sve u svemu, kad smo došli to te jaruge kažem ja njima: momci ‘ajte vi polako dole, ja ne mogu da se smaram još dva sata po nekim jarugama ne bi li našao neki zgodan kuloar, nego odoh ja sam na vrh a vama neka je sa srećom. I tako proguta njih ta jaruga, a ja nastavih sam gore ka vrhu, klasičnom stazom prateći liniju grebena.

jaruga

 I mogu da vam kažem da je prijalo. Dugo nisam bio sam u brdu, a verujte mi to je fantastičan osečaj. Barem meni .) Nikada neću zaboraviti onaj dan na Prokletijama, kada su Ivan i Miloš popeli "Koplje" a ja se sam vraćao kroz "Krošnju" (toponim) pošto sam pošteno odigrao svoju ulogu šerpasa i izneo im vodu na Severni Vrh. I tako prolazim ja sam pored "Pečurke" a oko mene neka veličanstvena tišina,  dok mi se Severna Stena  nadvila iznad glave…Znam da većini ovi toponimi  ne znače ništa, neki drugi put ću o Prokletijama, mada one zaslužuju ceo jedan blog a ne samo post…
 
 Vratimo se na Trem. Duvao je vetar, jak vetar, severac. U pojedinim momentima sam imao utisak da će da me podigne. E sad, kupio ja skoro nove pantalone, one prave penjačke🙂 I to baš onako fancy od windstoper-a. A i jaka firma je u pitanju, MILLET. Ali imaju neki ugrađeni kaiš, onako gurtnica jedna, koja ništa ne valja. Hoću da kažem da su počele da spadaju🙂 A onaj vetar duva, hoće da me baci niz padinu. Stanem ja da namestim te moje nove fancy pantalone, raskopčam jaknu, upašem se…i crkne rajsferšlus na jakni. Lepo. Da vidimo…spadaju ti pantalone, ne možeš da zakopčaš jaknu a duva k’o iz pakla, uganuo si članak…Pa dobro, možda nisi otišao sa ovima u smer ali ćeš definitivno izvršiti ekstreman uspon. Popećeš se u zimskim uslovima na Trem, potpuno go, skakučući na jednoj nozi :)))

Vrh Trema…ne nije magla u pitanju, nego vetar diže sneg

 Zezam se, nekako sam se zakrpio i izašao gore, uprkos vetru koji je hteo da me oduva dole do Donjeg Dušnika (selo u podnožju planine). I da vam priznam, bilo mi je jako krivo što nisam ipak otišao sa ovima pod stenu.
Naravno nisam ih čekao. Vetar je toliko jako duvao na vrhu da bi najverovatnije našli samo smrznutu skulpturu u mom obličju. Okinuo par fotki i krenuo nazad. U povratku naleteo opet na neke planinare iz Niša. Raspitivao se kako stoji Nole. Da, u tom momentu je đoković igrao ono finale. Nisam gledao, šta ću…ja inače mislim da je sport nešto što se radi a ne gleda.
I tako polako se spustio nazad kroz onu šumu. Inače šuma na Suvoj Planini je obolela i baš izgleda tužno, pogotovo zimi. Ne znam da li tu ima nekog spasa, da li je neko nadležan za to ili će biti ostavljena tako da propadne.


Bolesna šuma

Ovi su se spustili  nekoliko sati posle mene. Ja za to vreme pio kuvanu rakiju u domu i ćaskao sa lokalnim planinarima. Kada su stigli, već je pao mrak i pošto smo jeli (naravno pasulj🙂 ) krenusmo polako. I da, baš sam im zavideo dok su prepričavali kako je bilo. I hteo sam da se pojedem što ipak nisam otišao sa njima. A evo šta su oni radili, slike najbolje govore:

U vertikali

Milanče na izlazu iz smera

Isto to samo u krupnom planu

Uf….još malo….

….i izlazak

Jel se sećate da nam je u dolasku pukao jedan lanac za gume? E sad, kada smo došli do kola ustanovili smo i da je jedna guma malo pustila. A trebalo je sići sa planine. Tu se dogovorimo, da se ne bi pretovarili, da Siške i Peđa krenu kolima i povezu stvari a mi ćemo peške do Studene i taman dok oni srede tu gumu mi ćemo da siđemo. Do dole ima nekih 6-7 km, znači nekih sat i malo jače, lagane šetnje. Međutim oni nisu stigli dalje od 30 metara…zaneli se na onom ledu, umalo ne sletoše u jarak. I počela je i da pada neka bljuzgava susnežica, a ja nisam mogao da zakopčam jaknu. Naredna dva sata je Siške "jurio" brzinom od 3km/h a mi smo išli pored spremni da guramo kola u suprotnu stranu kada krenu da se zanose, ne bi li sprečili survavanje u provaliju. A taj planinski put, kao svaki pravi put te vrste, ima i poneku veoma oštru i nezgodnu krivinu. Tako da se tih nekoliko kilometra odužilo na cela dva sata. A ja sam planirao da dođem u Beograd negde oko oko osam, devet uveče. Počeo sam, imajući u vidu prethodna dešavanja, da sumnjam da sve ovo ima veze sa mojim baksuzlukom a da su momci samo slučajne žrtve.

Šta reći a ne zaplakati…

Na sreću odmah u Studeni nađosmo nekog matorog sa kompresorom i sredismo tu gumu. Kada smo seli u kafanu krenuh da kopam po džepovima ne bih li našao telefon i javio se da ne stižem. Nije ga bilo. Izgubio sam ga, tokom onog spuštanja do Studene. A nijedan od brojeva koji su mi trebali nisam znao na pamet, niti sam znao broj nekog ko ih zna. A u telefonu mi je ostala još gomila veoma važnih brojeva koji će mi trebati narednih dana. Počelo je da mi se mrači pred očima.
Kada smo izašli na auto put počela je pljušti kiša. I naravno posle pet minuta nam je otkazao levi brisač. Onaj ispred vozača. Divno. U tom momentu sam počeo krajnje ozbiljno da im predlažem da stanemo ne bi li me kao čoveka udario grom, a oni onda nastavili put Beograda bez bojazni da će im u jednom moment otpasti sva četiri točka…
Nisu pristali…Ni dan danas mi nije jasno zašto. Znam samo da je Peđa smrknuto prokomentarisao nešto kao:
"Ma neće grom u svakoga…."

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s