Suva Planina, dan prvi: Sokolov kamen

NAPOMENA: uneti su novi pojmovi u rečnik (link gore desno) pa ako vam nije jasno šta su abzajl, gvožđe, soliranje…pogledajte.

23-24.01.2008

Severo-istočna stena Sokolovog Kamena

Jel znate ono, kad vam je stalo do nečega i baš hoćete to da uradite a kad dođe do toga desi vam se 101 maler?
E pa ovo vam je neka takva  priča.
Elem…U celom klubu baš ja zapeo da idemo na Suvu Planinu , da penjemo mikseve. Tamo vam je super za tu vrstu penjanja, stena Sokolovog Kamena je oko 200m  visoka, a stena Trema i do 350m, obe su razuđene, ima dosta snežnih rampi, tako da može da se provuče gomila smerova kroz stenu. Sad…dosta je krušljiv teren i ima trave u vertikalama tako da baš i nije nešto za letnje penjanje. Ali kad lepo smrzne, pa stegne sneg (obe stene su severno orjentisane), a još cepini i dereze u toj smrznutoj travi drže kao u najboljem ledu…ma milina jedna! A prognoza je bila super, fino zahladnelo udario neki severac da duva… sve kako treba. I tako nagovorim ja Peđu i Fiću, Fića nagovoti Milančeta, još nam se u zadnji cas pridruzi i Siške i eto "ljute" penjačke ekipe.
Inače, Suva Planina se nalazi odmah kod Niša,  pre ulaska u Niš skrenete za Sofiju i neposredno pred ulazak u Sićevačku klisuru skrenete za selo Jelašnicu. O Sićevu i Jelašnici ću u nekom od narednih postova i jedno i drugo mesto su lepa penjališta. Nastavite kako vas put vodi, posle Gornje Studene krece uspon i idete dokle vas dovede asfalt, a on vas vodi direktno do planinarskog doma.
  Krenuli iz Beograda u petak uveče negde oko 18h. Put prošao bez problema, sve do početka tog uspona iza Studene. Tu je već počelo da ima snega i leda na putu, pa smo stavili lance na prednje gume. E tada je pukao jedan lanac (što ce se u povratku ispostavit kao kobno)…i tako je počelo.

Bezuspešan pokušaj da se popravi lanac uz pomoć cepina

Nekako se mi dokotrljasmo na 500m od planinarskog doma na Bojaninim Vodama sa tim jednim lancem (zadnji uspon je bio previše cak i za Sišketovu "ladu"), i dalje nastavismo pešaka. Do skora su tamo  postojala dva doma ali je jedan izgoreo. Odnosno zapaljen je. Zapalio ga neki lik, nezadovoljan  tamo nekom sudskom presudom….ma suluda priča. Sada je ostao samo onaj privatni, sa malo vecim cenama tako da smo mi spavali u šatorima nekih sto metara dalje. A i Peđa je morao  da isproba svoj novi šator:) Plan je bio da sutra (subota) penjemo u Sokolovom Kamenu, a prekosutra (nedelja) u Tremu.

Peđin novi šator, ja i Peđa….dobro ajde… i pivo

Naravno i pored svih zaklinjanja da cemo sutra ustati u 6h, probudili smo se tek u pola osam. Od onog najavljenog sunca nije bilo ni traga. Neka magla se spustila, stena se uopšte nije videla što je značilo da cemo morati "na slepo" da biramo smer. Kada smo stigli pod stenu, magla se razišla ali tada od toga više nije bilo koristi. Moraš biti dovoljno udaljen da bi sagledao smer a ovako sa nosem u steni, mozeš samo da uđeš i nadaš se najboljem. To smo i uradili, Fića i ja malo pre ostalih, dok su njih trojica nastavili levo ne bi li našli nešto "penjivo".
Elem, navežemo se Fića i ja, izvedem ja prvi cug što penjanja što smaranja oko nekog drveca i…lupim nosem o neke previsne stene. Hmmm…Ovuda neće moci dalje. Došao i Fića i dijalog je izgledao otprilike ovako:

JA: -Fićo, `ajmo da abzajlujemo desno, pa da onda uhvatimo onaj sistem polica…jes malo zajebano…
F: -Ma ne bre `ajmo levo da se spustimo tamo gde su ovi otišli.
JA: -Ma pazi ako odemo desno mozemo i onom rampom, vidiš ona što vuče pravo gore na greben…
F: -Vidim, i šta ćeš kad dođeš do kraja rampe?
JA: -Pa jes tih zadnjih 20-30 metara, malo gadno…al` popeću ga nekako…(uzimam dvogled)…eno ima ona pukotina…
F: -Ma to mi je malo neizvesno;) Ajmo dole levo… vidiš ovu rampu pa da vidimo šta ima iza nje.
Da ne duzim poslušah Fiću, odosmo levo. Mozda je i bolje što smo tako uradili, ali mi je zao što nismo probali.

Trenutak odluke

Ono što je usledilo je bilo 50m metara gore, pa 50m dole i tako više puta. Nismo se navezivali, pošto je kao lak teren (ne više od 45 stepeni nagiba), ali malo-malo pa naide neki detalj od 70-80 stepeni i onda frka. Pa onda opet neko smaranje, oko nekog drveca, pa opet dole… I tako se mi smarasmo i gubismo kroz maglu, k’o onomad SPS-ovci kad su došli na kontramiting u Beograd…

Smaranje

Na kraju se razdvojismo ne bi li našli izlaz. I taman tako solo popeh neki ružan skok od 5-6 metara i izadoh na neki grebenčić koji baš nije obećavao, kad eto ti ga Fića. "Ovamo,ovamo ovde je kul…moze da se prođe". Eh, sad je trebalo otpenjavati na dole taj skokic, a sve se nešto kilza i odronjava. Reko’ bre Vrabac, koje ti ludilo glumiš…u rancu ti uže+nekih 5 kg "gvožđa",  otpenjavaš solo neke vertikalne smrznute trave…ako sad slomiš vrat ima da ti se smeju…na nadgrobni spomenik će da ti uklešu: "POGINUO KO BUDALA…NAJGORA".

Kad sam na kraju došao do Fice, izroniše Peđa i Milanče iz stene nekih 50m desno od nas. A UŠLI SU NEKIH 150-200m LEVO !!! Tek tada sam shvatio koliko smo ispreckali, tako iduci gore-dole. Na kraju smo po nekoj ne preterano strmoj rampi izašli na vrh. Dobro, bar nas je Peđa slikao.

Izlazna rampa, ako bolje pogledate videcete Fiću (smeta grana) kako solira

 Gore na grebenu naletesmo, na neke planinare iz Niša, gledali nas polu zabezeknuto, odakle se pojavljujemo. A i mi smo bili malo zabezeknuti, pošto je jedan bio u šorcu! Kaže nije mu hladno…Šalim se, fini su momci, raspitivali se, hoce i oni da se bave penjanjem. Poveli sa sobom i "kucu" veličine naprednog muškog teleta. Jedino mi bilo frka kad sam izlazio na greben da mi kuca ne da "ostav", pa da moram da otpenjavam nazad…:)

Na vrhu…

Sa druge strane grebena skoro da nije bilo snega, što sam ja odmah iskoristio da uganem ćlanak hodajući u derezama po kamenju:) Spustismo se mi nazad niz neku jarugu ( gde me je najstrašnije smorio neki led) taman dok se spuštao mrak…Ma šta da vam kazem na kraju kad sam izašao na onu stazu ka domu osećao sam se kao vuk kojeg je seksualno zlostavljala četa medveda. Ili kako to Raca voli kratko da kaže : "K’O JEBAN VUK"
Iako nismo spavali u njemu dom smo iskoristili za klopu (naravno pasulj :)), pivo, kuvanu rakiju i sve ostalo "što vole mladi". Kad smo se vratili do šatora obecali smo sebi da cemo sutra sigurno, ali sigurno, ustati u 4h i otici u severnu stenu Trema…


Laku noć

 

NASTAVIćE SE
U nastavku sledi, severna stena Trema, progresivno uvečavanje mojih malera ali i malo lepše slike

Za nastavak klikni na link  

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s