Што би рек’о Керовођа, Београд mon amour

Прошетајте ових дана до Калемегдана, купите пиво или шта ко већ пије, сликајте се, седите, глуварите и гледајте преко реке.  Одајте задњу пошту…када смо већ најгоре пизде које нису у стању да се одупру овом урбициду.

Искористите једну од задњих прилика док џукеле (извињавам се драгим куцама, не мислим на њих) не назидају оне куле и остала чуда морска и заувек промене овај поглед.

Ех да, музика…

Одакле је све почело, или, БАЛКАН БАЛКАНСКИМ НАРОДИМА

При повратку из Грчке свратисмо два дана на Охрид.
Последње (друге) вечери седим са газда Димчетом, човек изнео домаће вино, причамо о свему и свачему, и у једном моменту ме упита: „Схваташ да је одавде све почело?“
Ја кажем: „Схватам…“

Свети Наум Свети Јован На извору 1 На извору 2

Шта речи…

…сем, „Држ’те се браћо, ничија није горела до зоре, па неће ни њихова“

 

 

P.S.
Нисам веровао да ћу ово икада изговорити или написати, али ако доживим да једног дана руски тенкови поново улазе у Београд, бићу међу првима који ће бацати цвеће на њих.

Biti danas evroskeptik u Srbiji znači baštiniti njenu najbolju antifašističku tradiciju

„Drugi važan momenat jeste jedan politički fenomen koji sve više ilustruje suštinsku prirodu EU. Iako je – formirana u vreme kad je Velika Britanija bila mnogo aktivnija, Francuska mnogo jača a Nemačka mnogo slabija – EU nosila snažan beleg antifašizma, ona danas nije samo izgubila taj karakter već ga je pretvorila u sopstvenu suprotnost. Slabljenjem francuskog uticaja, jačanjem nemačkog, zatim uključivanjem zemalja Istočne Evrope i rastom paranoje od pridignute Rusije u Briselu, EU je najpre tolerisala profašističke elemente u Pribaltičkim državama jer su preko tog elementa bili kontrolosani velika ruska manjina i uticaj Moskve. Kasniji važni momenti – formiranje Kosova kao nezavisne države, zatim tolerisanje profašizma u Hrvatskoj, koje u slučaju vukovarske ćirilice nije moglo ostati sakriveno –samo je trebalo da sakriju resantiman ojačane Nemačke, koja se ekonomskim pritiskom vraćala na pozicije iz vremena od pre Drugog svetskog rata. To Vašingtonu i Londonu nije mnogo smetalo kao što im nije smetalo ni 30-tih godina, jer je, s jedne strane, suzbijalo ruski uticaj i jer su, s druge, i sami pod uticajem krupnog kapitala odustajali od svojih demokratskih tradicija. Ali taj proces u današnjoj Ukrajini doterao je stvar do kraja: sve od političkih snaga što je danas u njoj srcem i dušom sa Briselom 1941. godine bilo je sa Hitlerom; gotovo sve što je tamo danas za saradnju sa Rusijom 1941. bilo je na strani antifašističkog pokreta.

U takvoj revizionističkoj Evropi za Srbiju danas, po dubokoj i nepromenjivoj prirodi stvari, ne može da bude mesta. Čak i da u EU nema ekonomske krize, Srbija se u tom svetu u najboljem može nadati samo granicama i uticaju iz Nedićevog vremena. Utoliko više što su Srbi u javnom diskursu katoličke Srednje Evrope dobrim delom preuzeli ulogu Jevreja iz prošlosti, kako je o tome pisao Ekmečić.
I to nisu nikakakve propagandne floskule: biti danas evroskeptik u Srbiji znači baštiniti njenu najbolju antifašističku tradiciju.

Дрино водо, жубора ти твога…

…немој бити међа рода мога.

Данас се навршава 20 година од како је у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак који је одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшијама и пријатељима био борац ВРС.  Споменко Гостић (1978) погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. (линк)

 

Ој Дрино водо, жубора ти твога, немој бити међа рода мога.
Ој немој Дрино браћу растављати молимо те као дијете мати.
Ој да нас вјера кроз вијекове спаја, вода твоја да нас не раздваја.

Слава му.

 

Haklberi Fin

PRVA VEST:

„Četvorogodišnjak pobegao iz vrtića“

Četvorodišnji klinac pobegao iz vrtića. Pa šta? Bežao sam i ja iz vrtića. U redu, bio sam posle toga grđen, čak sam i dobio malo po turu, i šta sad?

Kao otac trogodišnjeg deteta, mogu da kažem da bi moja ćera isto tako popila grdnju, zaslužila verovatno i neku kaznu, ali ne mogu a da ne priznam da bi mi to potajno bilo i malo simpatično i da bih se posle verovatno smejao tome mesecima. Naravno, pod uslovom da se sve dobro završi.

A zašto bi se baš tragično završilo?

U redu, znam druga su vremena, ali opet, ubeđen sam da ih i mi stvaramo drugačijim baš tim strahom koji kaže da su druga vremena.

A najbolji je ovaj upravnik vrtića:

„Kako se ovakve stvari ne bi dešavale i ubuduće, Grgurević planira da uvde identifikacione kartice za zaposlene i roditelje. Na taj način bi se, kako kaže, sprečilo da bilo ko pokupi dete ili da dete pobegne iz vrtića.“

Jebote, gde ih samo nalaze?

DRUGA VEST:

Najbolji pank bend ikad je…

Pa kaže:

„Čitaoci prestižnog muzičkog magazina „Rolling Stone“ odabrali su za najbolji pank-rok bend svih vremena sastav Green Day“

Smatram da ovome komentar nije potreban.

Društvo koje pravi paniku oko bekstva klinca iz vrtića (jebote, jeste li ikada čuli za Haklberi Fina ili Pipi Dugu Ćarapu?) neminovno u jednom trenutku proglašava Green Day za najbolji pank bend svih vremena.

Mislite o tome.

A sad verovatno najbolji pank bend svih vremena. Milsim odistinski.