Што би рек’о Керовођа, Београд mon amour

Прошетајте ових дана до Калемегдана, купите пиво или шта ко већ пије, сликајте се, седите, глуварите и гледајте преко реке.  Одајте задњу пошту…када смо већ најгоре пизде које нису у стању да се одупру овом урбициду.

Искористите једну од задњих прилика док џукеле (извињавам се драгим куцама, не мислим на њих) не назидају оне куле и остала чуда морска и заувек промене овај поглед.

Ех да, музика…

Одакле је све почело, или, БАЛКАН БАЛКАНСКИМ НАРОДИМА

При повратку из Грчке свратисмо два дана на Охрид.
Последње (друге) вечери седим са газда Димчетом, човек изнео домаће вино, причамо о свему и свачему, и у једном моменту ме упита: „Схваташ да је одавде све почело?“
Ја кажем: „Схватам…“

Свети Наум Свети Јован На извору 1 На извору 2

Шта речи…

…сем, „Држ’те се браћо, ничија није горела до зоре, па неће ни њихова“

 

 

P.S.
Нисам веровао да ћу ово икада изговорити или написати, али ако доживим да једног дана руски тенкови поново улазе у Београд, бићу међу првима који ће бацати цвеће на њих.

Biti danas evroskeptik u Srbiji znači baštiniti njenu najbolju antifašističku tradiciju

„Drugi važan momenat jeste jedan politički fenomen koji sve više ilustruje suštinsku prirodu EU. Iako je – formirana u vreme kad je Velika Britanija bila mnogo aktivnija, Francuska mnogo jača a Nemačka mnogo slabija – EU nosila snažan beleg antifašizma, ona danas nije samo izgubila taj karakter već ga je pretvorila u sopstvenu suprotnost. Slabljenjem francuskog uticaja, jačanjem nemačkog, zatim uključivanjem zemalja Istočne Evrope i rastom paranoje od pridignute Rusije u Briselu, EU je najpre tolerisala profašističke elemente u Pribaltičkim državama jer su preko tog elementa bili kontrolosani velika ruska manjina i uticaj Moskve. Kasniji važni momenti – formiranje Kosova kao nezavisne države, zatim tolerisanje profašizma u Hrvatskoj, koje u slučaju vukovarske ćirilice nije moglo ostati sakriveno –samo je trebalo da sakriju resantiman ojačane Nemačke, koja se ekonomskim pritiskom vraćala na pozicije iz vremena od pre Drugog svetskog rata. To Vašingtonu i Londonu nije mnogo smetalo kao što im nije smetalo ni 30-tih godina, jer je, s jedne strane, suzbijalo ruski uticaj i jer su, s druge, i sami pod uticajem krupnog kapitala odustajali od svojih demokratskih tradicija. Ali taj proces u današnjoj Ukrajini doterao je stvar do kraja: sve od političkih snaga što je danas u njoj srcem i dušom sa Briselom 1941. godine bilo je sa Hitlerom; gotovo sve što je tamo danas za saradnju sa Rusijom 1941. bilo je na strani antifašističkog pokreta.

U takvoj revizionističkoj Evropi za Srbiju danas, po dubokoj i nepromenjivoj prirodi stvari, ne može da bude mesta. Čak i da u EU nema ekonomske krize, Srbija se u tom svetu u najboljem može nadati samo granicama i uticaju iz Nedićevog vremena. Utoliko više što su Srbi u javnom diskursu katoličke Srednje Evrope dobrim delom preuzeli ulogu Jevreja iz prošlosti, kako je o tome pisao Ekmečić.
I to nisu nikakakve propagandne floskule: biti danas evroskeptik u Srbiji znači baštiniti njenu najbolju antifašističku tradiciju.