Матка, ресторан и црква
Овај мало више продужени викенд у Македонији заслужује много више текста, али пошто немам баш времена (вечерас путујем на Дурмитор) ево бар ово нешто слика са коментарима, да га време не би прегазило. Живот се згушњава а неки утисци потискују друге.
Дакле овако, из Београда смо кренули раном зором на Велики Петак.
Неки Смо мукотрпно возили сатима а неки Су блажено спавали на задњем седишту. Узгред, подсећа ли вас ова слика на неку од сцена из Алан Форда? 
Централна стена, висока неких 150 метара, сликана из ресторана са друге стране језера, горе, са десне старне на превоју, се види напуштени манастир у чијој порти смо спавали.
Чамцем смо прешли на другу страну језера. Пењачи не плаћају карте, договор Скопских пењача са чамџијама.
Дух Византије.
Иако нема монашког братства у манастиру, постоји човек који ту борави и води рачуна о цркви. У позадини иза дрвета се назиру наши шатори. За пењаче боравак кошта онолико колико по свом нахођењу дају прилог цркви, ако немају нису у обавези било шта да плате. А има и конак, под истим условима.
Наредна два дана смо провели пењући. Стена одлична, чиста, Матка је само петнаестак километара удаљена од Скопља и локална пењачка заједница доста води рачуна о овом пењалишту. Следи представљање чланова екипе понаособ.
Раца
Цобе
Исидора
Фића
Миланче
Бојан
И моја маленкост
Иако је ово по годинама била сениорска репрезентација АОБ-а, водили смо и подмладак.
Мала Тара са мама Исидором…
…и блажено успавана у загрљају тата Цобета
Сад стварно мора да прекидам касним на бус. Можда довршим пост када се вратим.
