“Bekstvo od stiropora”

Mogu da kažem da je lep osečaj kada posle godinu i po dana obuješ penjačice na noge. Pa još ako odmah popneš i neki prvenstveni smer čak i ako se radi o relativno maloj steni (60-70 metara visine). Pa još ako se radi o tipu stene koji nemaš priliku često da penješ u Srbiji (bazlatna stena vulkanskog porekla za razliku od dominantnog krečnjaka). Pa još ako je stena iznad jednog pitoresknog sela u srcu Šumadije, a sa vrha se pruža lep pogled na Gružansko jezero. Pa još, ako imaš priliku da se družiš sa podmaltkom podmlatka (planinarska sekcija predškolske grupe iz mladunčetovog vrtića) i preneseš im bar malo ljubavi prema brdima. Pa još, na kraju ali ne najmanje bitno po važnosti, ako si pobegao iz grada kada se u njemu dešava još jedna epizoda melodrame pod nazivom “Kako što duže zaluđivati narod Srbije”…

Nema šta, pravi razlog da se na kraju dana osećaš zadovoljno, ispunjeno. A Boga mi i sito.

Nešto više o ovom danu ću svakako napisati kada dođem do “krštenih” fotografija, pošto smo mladunče i ja prošlog vikenda izgubili fotoaparat na Topčideru a drugi nam je pokvaren . Za sada, samo par fotki iz smera napravljenih telefonom. Smer smo u skaldu sa aktuelnim dešavanjima nazvali “Bekstvo od stiropora” (V, 60m), mada, uzimajući da je u međuvremenu krenula sledeča epizoda gore pomenute serije, mogli smo da ga nazovemo i na primer “Što je dobar ovaj gulaš, ‘oćeš da probaš malo?”.
Uzgred, sve preporuke za gulaš u “etno kući” dole u selu.

Steva se bori sa mahovinom u steni

Bojan pri kraju smera, u gornjem desnom uglu se vidi crkva iz XIV veka ispod nas

Ovu sliku sam maznuo sa mreže, smer se proteže u najvišem delu stene, desno od dominatnog stebera i izlazi nešto malo levo od krsta na vrhu.

Original slike ovde.