„Možda je devojčica“ – severna stena Force

25. 07. 2009.

Prokletije, Forca, vrh na albanskoj teritoriji odmah uz granicu, Peđa, Steva i ja smo već više od tri sata u steni. Koliko je nama poznato na taj vrh niko još nije kročio nogom, pre svega pošto je nepristupačan za pešake. Dakle, penjemo prvenstveni smer, u do sada nepenjanoj steni, do sada nikada popetog vrha.

Više od 24 sata sam van dometa bilo koje mreže mobilne telefonije.  U principu volim da budem van dometa ali sam ovog puta prilično nervozan zbog toga, čekam vesti sa ultrazvuka. Na trećem štandu, dok Peđa vodi četvrti cug, palim ponovo telefon nadajući se da sam već dovoljno visoko da uhvatim neki signal. I zaista, pale se sve „crtice“ i uskoro od moje lepše i naravno bolje polovine  stiže SMS sledeće sadržine:

„Sve u najboljem redu. Cica smotala noge i nije htela da sarađuje ali 99%  je kćer „

Severna stena Force – smer „Možda je devojčica“:

Skica smera by Stevan Obradović

Na slici je ucrtan samo alpinistički smer. Nakon toga se laganom šetnjom grebenom stiže do vrha za nekih pola sata.
Detaljnija priča sa puno slika sledi uskoro. Jedna od onih epskih, kako i priliči tom delu sveta.

E da, negde na pola smera sam „popio“ i kamen po sred čela.

Rane junačke

UPDATE:

crvena – penjanje
ljubičasta – abzajl
žuta – hodanje

prva sekcija abzajla se ne vidi na slici

Dvomisao

Dugo nisam pisao, ali ovog puta moram. Dobio sam danas mejl.

Subject: orvel

U mejlu samo link. Na sajtu Peščanika objavljen prevod Orvelovog eseja „Notes on Nationalism“.

Kad nisam pao sa stolice.  Zar se oni ne prepoznaju u onome što tamo piše? Da li su samo bezobrazni ili su zaista potpuno beslovesni? Pre nekoliko nedelja sam i sam hteo da napišem post o tom njegovom eseju sa posebnim osvrtom na „Drugu Srbiju“. Ovo je defintivno sumrak razuma, na veb sajtu radio emisije koja je jedan od osnovnih stubova trenutno najtotalitarnije i najmračnije ideolgije u Srbiji se pozivaju na Orvela.
Dakle, Orvelova predviđanja se ipak ostvaruju. Konkretan primer  Dvomisli na delu.

LJUBAV JE MRŽNJA.

ISTINA JE LAŽ.

SLOBODA JE ROPSTVO.

Setih se onda jednog od onih jutara od pre mesec dana, kada su lile kiše. Vozio sam Bulevarom, imao sam utisak da mi neko prosipa kofe vode na šoferšajbnu. Kada sam  skrenuo iz Bulevara u Batutovu, dole ka Gradskoj bolnici, odjednom se ispred mene ukazalo veliko parče vedrog  i osunčanog neba, polako se razvedravalo. U istom trenutku se iz zvučnika u kolima začuo smoren, turoban glas:

„Kakav užasan dan, kao da nikada više nećemo videti sunce.“

Počinjao je Peščanik.
Ponekad se zapitam da li gospođa (gospođica?) Luković i ja živimo, ne u istom gradu, nego na istoj planeti?

Ali  nema veze, njoj i onako nije dobro. A meni onda ništa.

Originalan esej možete pročtati ovde: Notes on Nationalism. Pročitajte i ostale, meni je jedan od omiljenih „Shooting an Elephant“, ali je to već neka druga tema, a ja žurim, moram da se pakujem.

P.S.

Odoh ja večeras na Prokletije na kratko, produženi vikend, ništa duže. Trebalo bi da se nas trojica zakucamo u ovu stenu, pa šta bude.