Susret generacija

Jasna i Ćira

 

Slkano danas u Gonjačkoj klisuri. Bili smo malo na treningu …Jasna dvadeset i nešto…Ćira pedeset i nešto…

 

I onda mi se neki tridesetogodišnjaci žale kako su mnogo matori!

Husker Du?

Pa dakle… sećate li se? Sećaš li se ? Hüsker Dü ?

24. mart 1999. …

Ja se sećam…

Sećam se one večeri kada je naš ‘demokratski’ prijatelj Solana izdao naredbu… Sećam se kada su sledećeg dana poleteli avioni iz Aviana. Sećam se da sam ih zamišljao kako doleću iz pravca zalazećeg sunca preko Jadranskog mora…. Sećam se komšije kako te prve večeri , sa malom bebom u naručju, panično trči niz stepenište ka skloništu… Sećam se da sam tada živeo u Jerkoviću i da mi se cela zgrada tresla kad god bi gađali Straževicu… Sećam se one noči kada je nebo negde iznad Pančeva bilo crveno. Sećam se kako sam te noči došao kući, parkirao kola i otvorenih usta gledao u nebo ne verujući… Sećam se kako sam stajao na Slaviji kada je po drugi put pogođen Generalštab. Sećam se kako je te noči bilo mračno, pošto je ceo grad ostao bez struje. Sećam  se kako su komadići betona doleteli čak  do mene… Sećam se proslave 50 godina postojanja NATO. Sećam se kako sam imao utisak da će krv početi da mi curi iz ekrana gledajući ta vesela vampirska lica… Sećam se voza u Grdeličkoj klisuri. Sećam se tela koja vise iz ruševina zgrade televizije… Sećam se kada sam tog leta  otišao u Novi Sad, prvi put posle bombardovanja. Sećam se da sam, izašavši iz autobusa na obali sa Petrovardinske strane, ugledao izuvijanu čeličnu konstrukciju mosta kako se bolno propinje iz reke ka nebu… Sećam se nadrealne letnje atmosfere na Štrandu i srušenog mosta Slobode… Sećam se kako sam te jeseni u Aleksincu sedeo u kafiću sa čovekom kome je bomba srušila kuću. Sećam se da su se iz zvučnika čuli Paraf, "Zastave"… Sećam se da sam te zime na Kipru skočio kao oparen kada su se uz tresak zalupila vrata usled promaje.
Sećam se…

Sećam se novembra meseca 2004. Sećam se kako sam gledao na jednoj od ‘demokratskih’ televizija, kako se okončava opsada Faludže. Setio sam se hladnih zimskih zalazaka sunca koje sam kao klinac gledao u iračkoj pustinji. Osetio sam tup bol u želucu. Pred očima mi je bio čovek sa puškom u ruci. Ne taliban. Ne fanatičan Sadamov gardista. Običan Iračanin kojem su u tom gradu žena i deca. Čovek sa puškom u ruci koji brani svoju kuću.
(http://www.rememberfallujah.org)

Kažu nam da treba da zaboravimo. Da treba da se prilagodimo. Čak kažu da treba da uđemo u NATO.
Da…kao što neko reče…"Live by this, or die by the sword!"

 

NAPOMENA:
Ovaj post je deo Hüsker Dü projekta. Za ostale delove projekta pogledajte šta su napisali Anaceae i Undergroundlight (klikom na njihova imena ćete doći do njihovih blogova). Obavezno posetite i njih pre nego što komentarišete ovde!

Dakle…Mi se sećamo.
Hüsker Dü ?

Muzička pozadina i prevod sa nemačkog by Anaceae
In Memoriam by Undergroundlight
Generalni osvrt by Vrabac

I know they shine!

Da se razumemo odmah…Džojs je jedan od mojih omiljenijih pisaca. U stvari jedini omiljeni. Najzaslužniji za moje odrastanje. Međutim…
Ovo čeka bar 5 godina da bude napisano. Izgovoreno. Urlano na sav glas. U stvari čeka trinaest godina. Da…upravo toliko!
Sada ću malo da se svađam!

THE DEAD REVISITED

Ne Džejmi, malo si se zajebao! Malo više! Žao mi je onog klinca ali je bio budala. I zabole me i za onaj sneg i za ono groblje. I one tri matore veštice, su samo matore veštice a nikakve ‘Tri Gracije’.

I što si toliko opleo po sirotom Gabrijelu? Šta će čovek…Ne snalazi se baš u ulozi koju mu je društvo dodelilo, ali se trudi. U stvari je ok lik. Žao mi što ga ona njegova kučka ne kapira. I šta ona u stvari hoće?  Na kraju on ispade negativac. A on je u stvari jedini normalan u celoj priči.

I ponavljam, žao mi klinca! Ali su ga zajebali. Napunili mu glavu glupostima. Ne može se tek tako umreti !!! Zašto bre čoveče !?!? Zbog čega, zbog koga …???

I molim te sklanjaj taj ciničan osmeh sa lica! I prestani nervozno da brišeš te cvikere…he, jel znaš da su ih kasnije nazvali ‘lenonke’? Vidim jasno je i tebi, zato si tako uznemiren. I mislio sam da ti nabrajem zašto treba živeti, ali neću! Neću…znaš i sam kakav si pakao na kraju napravio od svog života tim zadrtim stavom.

A mislio sam i da te priupitam za neke stvari iz tvog privatnog života, ali to bi bilo nisko. Nisi to zaslužio…
Ok, samo ovo sam hteo da ti kažem. U stvari hteo sam mnogo, mnogo više ali sam se predomislio. Čujemo se.

P.S.
Pozdravi Leopolda.

E sada…
Prva i poslednja strofa pesme koju upravo slušate ako imate dovoljno brz internet (imate yotube na dnu posta).

„Happy“- Mazzy Star

„Field of light
They hold me inside
Count my stars
They are all lucky in the sky
……………………………………….
Stay inside
Don’t the colors make you blind
They hold me inside
Count my stars
Let them shine
I know they shine!“

Kako povezati Džojsa, „Mrtve“ i Houp Sandoval (Hope Sandoval)? Verovatno nikako…ako niste ja. Neke moje asocijacije, nebitno. Ovaj post je u između ostalog posvećen i Houp. Ženi sa najseksipilnijim glasom na planeti. A i dobra je riba (pogledati slike ispod)

P.S.
Ovo je moj mali prilog za onaj  Muzej Sjebanih Veza ili kako se već to sranje  zove.

P.P.S
Ok narode ovo je bilo malo psihoterapije…posle ovoga ću biti nenormalan samo onoliko koliko ste navikli. Znači nastavljamo sa planinama, penjanjem i ostalim glupostima…