Dakle Durmitor za Novu Godinu…Tradicionalno, svake godine. Prošle godine nisam bio, a svašta se desilo.
Više od godinu dana nisam bio na planini ( mislim _ozbiljnoj_planini_), godinu dana nisam ništa penjao, nisam stavio pojas na sebe.
28.-29.12.2007.
Pola dvanaest uveče, Lastin autobus za Žabljak. Nalazim se sa Fićom na stanici, kapiram da sam zaboravio treking štapove u taksiju. Psujem, tako je to kad se pakuješ u zadnji minut pa žuriš ko sumanut…
Fića je jedan od onih blagoslovenih što mogu da spavaju dok putuju. Ja nisam.
Nema veze, Kate Bush mi pravi društvo (Kume hvala na MP3 plejeru, nikada ga sam ne bih kupio a ponekad je zaista koristan).
Zapadna Srbija pod snegom.
„And the snow, was falling, gently falling over the Ireland…“ iskače Džojs negde iz podsvesti. Za sve žive i mrtve. Morbidna asocijacija, pokušavam da je potisnem, dosta je bilo smrti zadnjih godina. Poslednji Sloba Đurđević pre samo mesec dana. Neka budala prešla u njegovu traku. Ostao na mestu mrtav, sahrana još sveža u glavi. Groblje na Lešću, magla, zvuk smrznute zemlje koja udara u sanduk. Mira na Kliničkom, sva izlomljena ali će da se oporavi. Mora zbog male Milice. Muka mi je više i od bolnica i od sahrana.Od uplakanih lica. Od saučešća koje ja izgovaram drugima i drugi izgovaraju meni.
Glavu gore, ideš na penjanje.
Uspevam da zaspim negde na spuštanju sa Zlatara. Nije dugo trajalo. Budi me pandur na „državnoj granici“. Čudo jedno da i kada se trude da budu ljubazni, u stvari zvuče krajnje neotesano. Njegovo „Dobro veče gospodo“, zvuči kao „Budi se stoko“. Ni neozbiljnijih država ni tvrđe granice između njih. Od skora možeš da putuješ od Lisabona do Varšave a da ti niko ništa ne traži, a ja ne mogu da odem dalje od 300km od Beograda a da me neki uniformisani dripac ne legitimiše. Pokušavam ponovo da zaspim samo da ne bih video Pljevlja, odnosno _jedan_od_najgrđih_gradova_u_Crnu_Goru_.
Penjemo se. Izlazimo iz oblaka. Pogled me fascinira, ne znam po koji put. Dole oblaci izigravaju more, a stari šmeker izviruje sa svojim vrhovima i čukama kao ostrvo.
Durmitor.
Dobro jutro gospodine, dugo se nismo videli, lepo je ponovo vas sresti. Čuti, i samo se blago osmehuje svojim novoformiranim snežnim strehama. Opa, ponovili smo se…
Žabljak. Nalazimo se sa Perom, Peđom i Damjanom, koji su došli kolima. Sa njima je i Mišo lokalac čiju kuću u Virku blizu ski staze AOB tradicionalno iznajmljuje za Novu Godinu i za zimski tečaj. Posle kraćeg spremanja Pera i Peđa stavljaju rančeve na leđa i turno skijama odlaze put Škrčkih jezera gde će ostati naredna tri dana.
Kako im je bilo možete videti ovde.
Nas trojica odlazimo sa Mišom do kuće. Prvi smo stigli, ostatak ekipe se očekuje tek uveče i sutra ujutro. Ložimo vatru i odlazimo na treking oko Savinog Kuka pa kroz šumu iznad Crnog Jezera do ulaska u Veliku Kalicu. Da izvidimo kakav je sneg i koliko ga ima, a možda još bitnije da svojim tragovima obeležimo stazu. Naime, put se nekako lakše nalazi iz kada ideš odozdo a mi treba da se za koji dan vraćamo iz bivaka suprotnim smerom i stvarno ne želim da mi se ponovi ono gubljenje u šumi od pre dve godine. Tada smo se Igor i ja pri povratku iz bivaka tri sata vrteli u krug i nailazili na sopstvene tragove iako smo obojica ranije prolazili stazom više puta leti. Ali zimi kada zaveje, inače lepo utabana staza nestane, šuma se nekako zgusne i lako čoveka povuče neka jaruga u pogrešnom pravcu…
Sa staze oko Savinog Kuka
Ovog puta sve je kako treba, dan je sunčan bez oblačka, sneg nije mnogo dubok vrlo lako nalazimo stazu. Gubimo je tek na ivici šume, ali tada više nije bitno, dalje je lako ulaz u Kalicu se lepo vidi, nema drveća da smeta. U povratku njih dvojica idu pravo u kuću a ja nastavljam do Crnog Jezera.
Sumrak na zaleđenom Cnom Jezeru. Nestvarno. Sedim sam na obali oko deset minuta. Apsolutna tišina, toliko sam fasciniran da zaboravljam da fotografišem. Žao mi je moraćete da zamišljate.
Odlična kuvana rakija i čorbica u restoranu na jezeru, kupovina nešto namirnica u Žabljaku i povratak u Virak. Uveče dolaze Raca i profesor Deki sa familijama. Ostali tek sutra.
A mi sutra idemo u bivak.
Nastaviće se (a biće i više slika)
Sledeća epizoda klikni na link
