Србија у клинчу

Ови момци су ми улепшали дан, морам да ставим на блог

 
Mrzim kad mamuran započnem dan
I k’o da osećam neki duševni bol
Kad znam da čitav svet drži jevrejski zet
Pa brate jesi čit’o „Protokol“?

Idem na StormFront, ćirilični font
Na forumu sam malo pisao
A za današnji dan, naću svoj stav
Na Nova Srpska Politička Misao

Krećem na stadion, gde neki Taton
Čeka da vidi moj klizeći start
Stavljam svoj šal, „Napred Partizan“
Mi smo kvalitet,a oni su škart

Refren:
Il’ si oni il’ si mi
Dižeš dva il’ dižeš tri
Priznaj ako ne misliš k’o ja

Il’ si prva, il’ si druga
Il’ si tehno il’ si truba
Jel’ tvoj cilj Rusija il’ Unija

A ja se budim u jedan i tako sam sjeban
Tačno nad sobom da se sažalim
Srbija rupa k’o najgora šupa
Samo da preko negde zapalim

Idem na internet, Peščanik tačka net
Da vidim šta kaže čika Teofil
Moram da znam kako da danas razmišljam
Kako da uvek budem urban i in

I izlazim van, stavljam svoj šal
Onaj sa duginim bojama
Ima tribina kod Milanovog sina
Nešto o ugroženim sovama

Refren:
Il’ si oni il’ si mi
Dižeš dva il’ dižeš tri
Priznaj ako ne misliš k’o ja

Il’ si prva, il’ si druga
Il’ si tehno il’ si truba
Jel’ tvoj cilj Rusija il’ Unija

Al’ kakav pogrešan trip, preda mnom tip
Na vratu šal mu neki odvratan
Osećam kako mrzim ga jako
Zbog njega život mi je užasan

Na svojoj strani svako i stojimo tako
I što duže gledam u tu budalu
Ne znam šta mi je sad, neki čudan osećaj
K’o da vidim sebe u ogledalu

Kamo tender, kamo „transparentnost“?

„Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić i potpredsednik korporacije „Majkrosoft“ Alen Krozije potpisali su danas ugovor o saradnji i nabavci softverskih licenci za naučnu zajednicu Srbije.“

link

Postoji valjda neki zakon o javnim nabavkama, ili sam ja nešto pobrkao?
Na osnovu koje studije, koje definisane strategije se opredelilo baš za tog proizvođača?
A inače, opšte je poznato da naučni instituti u celom svetu „najbolje vole“ da koriste Majkrosoftov softver. Da, da…kako da ne.

A tek što Majkrosoft juri na tzv. superkompjuterima, ihaj, evo ovde jednog prigodnog grafikona.

Ali šta će našim naučnicima neka velika računarska snaga, misli se Boža Miki Maus, oni samo sednu, tihuju … tihuju … i  javi im se Tajno Teslino Oružje ili već nešto tog kalibra.
Mislim…

Cenzurisano: Ana Radmilović – Da li ja SMATRAM

Deo iz teksta Ane Radmilović koji se jutros pojavio pa  volšebno nestao sa B92 bloga. Koliko sam shvatio, nekorektan je.

 
„jeste – našao se u zao čas na suđenom ili sticajem okolnosti određenom mestu i kako se radilo o ratu, a on bio komandujući, na dušu mu mnogi mrtvi

jeste – mogao je da spreči ono što se desilo, a bog zna da li je moralo i zašto da se se desi, a nije sprečio – kao što, istina, ni pre njega nisu sprečavali, a mogli su. dakle, kriv je jer kao onaj večiti pilat mora da polaže račun, u večnosti, za zločin koji nije počinio ali ga je neka teška muka sprečila da reaguje kako je trebalo, u odsudnom času i na mestu gde je morao da bude prisutan.

jeste – jer nema tog izgovora, makar se radilo i o glavobolji koja ga je možda, kao pilata u jednoj staroj priči, sprečila da reaguje, i možda je tada mislio samo na neke stvari nebitne za ovu priču, ko zna šta mu je u glavi bilo – a nije smelo jer trebalo je da bude usredsređen na najvažnije. da zločin bude sprečen.

jeste, zločinac je, ali je i žrtva – kao i svaki zločinac, na kraju priče – a kraj priče nije hapšenje, nije neki sud koji bi možda mogao da zaplaši i bude bezbojan i kao svaki sud na zemlji da bude nevažan, nego je kraj priče onaj drugi sud ako verujemo (ja verujem) da postoji zakon iznad propisanog.

ima svakakvih priča po onoj bosni, i ne znam je li neko napravio popis – koliko je života zločinac spasio a koliko nije hteo, nije imao razloga, nije našao snage, nije mu palo na pamet. koliko je života lično on oduzeo a koliko su ih oduzeli neki drugi, u njegovo ime, i da li je bio saglasan da se u njegovo ime učini sve to teško pojmiljivo i jezivo.

ako bi neko i napravio taj morbidni popis, da li bi on skinuo deo tereta krivice sa zlikovca ili bi bilo savršeno svejedno, koliko košta život, spašen ili oduzet, u tom nesrećnom knjigovodstvu,  i ko bi mogao da uzme na sebe ulogu takvog knjigovođe, a da se ne zapita da li je baš on, eventualni knjigovođa, dorastao takvom poslu, a onda ima li ga smisla i obavljati. „

Ceo tekst se može pročitati ovde: jedan tekst (ratko mladić, ale i bauci)

Eh šta bi mi bez gugl keša:

Da je bilo ovako, bilo bi bi poštenije a i pravednije

Embedding disabled by request Watch on YouTube… E da vam, majku majčinu onu hohštaplersku, fašističku…Ili što bi rekle neke starije generacije, a što sam stariji sve više sam ubeđen da su znali šta pričaju : „Jebo vas Hitler!“.

Dakle ko želi može da klikne na video i pogleda na SmrdiTubu-u.

C’mon baby, take a chance with us…

U slobodno vreme spavam po brdima…

sem kad ogladnim …

ili me probudi sunce !

EDIT:

Eh da, umalo da zaboravim, u zadnje vreme je aktuelan hit koji ide otprilike ovako:

„Mi imamo magarence,
Ime mu je TATA…“

(tovarno magare, podrazumeva se)

„Bekstvo od stiropora“

Mogu da kažem da je lep osečaj kada posle godinu i po dana obuješ penjačice na noge. Pa još ako odmah popneš i neki prvenstveni smer čak i ako se radi o relativno maloj steni (60-70 metara visine). Pa još ako se radi o tipu stene koji nemaš priliku često da penješ u Srbiji (bazlatna stena vulkanskog porekla za razliku od dominantnog krečnjaka). Pa još ako je stena iznad jednog pitoresknog sela u srcu Šumadije, a sa vrha se pruža lep pogled na Gružansko jezero. Pa još, ako imaš priliku da se družiš sa podmaltkom podmlatka (planinarska sekcija predškolske grupe iz mladunčetovog vrtića) i preneseš im bar malo ljubavi prema brdima. Pa još, na kraju ali ne najmanje bitno po važnosti, ako si pobegao iz grada kada se u njemu dešava još jedna epizoda melodrame pod nazivom „Kako što duže zaluđivati narod Srbije“…

Nema šta, pravi razlog da se na kraju dana osećaš zadovoljno, ispunjeno. A Boga mi i sito.

Nešto više o ovom danu ću svakako napisati kada dođem do „krštenih“ fotografija, pošto smo mladunče i ja prošlog vikenda izgubili fotoaparat na Topčideru a drugi nam je pokvaren . Za sada, samo par fotki iz smera napravljenih telefonom. Smer smo u skaldu sa aktuelnim dešavanjima nazvali „Bekstvo od stiropora“ (V, 60m), mada, uzimajući da je u međuvremenu krenula sledeča epizoda gore pomenute serije, mogli smo da ga nazovemo i na primer „Što je dobar ovaj gulaš, ‘oćeš da probaš malo?“.
Uzgred, sve preporuke za gulaš u „etno kući“ dole u selu.

Steva se bori sa mahovinom u steni

Bojan pri kraju smera, u gornjem desnom uglu se vidi crkva iz XIV veka ispod nas

Ovu sliku sam maznuo sa mreže, smer se proteže u najvišem delu stene, desno od dominatnog stebera i izlazi nešto malo levo od krsta na vrhu.

Original slike ovde.

Tužna Morava

Mislim da ovome ne treba nikakav  dodatni komentar. Pogledajte obavezno ceo snimak da bi shvatili količinu užasa.

 

Ipak, da vam bude još gore posetite i jedan od mojih „omiljenih“ sajtova:

Očistimo Srbiju

Trenutno je sam glavonja Dulić na početnoj strani.
Uživajte!

Zov

When I was here, I wanted to be there; when I was there, all I could think of was getting back into the jungle. I’m here a week now… waiting for a mission… getting softer. Every minute I stay in this room, I get weaker, and every minute Charlie squats in the bush, he gets stronger. Each time I looked around the walls moved in a little tighter.

Već je predugo prošlo od zadnjeg penjanja. Moram u brda.

Ohne Dich

Ovo već postaje užasno. Ova godina je mnogo loše počela.

Kaže sinoč u mejlu, naš drugar Kamil, alpinista iz Poljske: „Samo najbolji odlaze mladi“.

Pre tri dana, u 1200 metara visokoj severnoj steni Les Droites, Alpi, Francuska.

Krajem januara ove godine u Sloveniji, posle ispenjanog smera „Led sa severa“ u Stenaru. Levo, Toni Roso (21) Hrvatska. Desno, Igor Skender (24) Srbija.

Penjanje ne poznaje granice i podele, ili bar ne bi trebalo da ih poznaje, tako da nije čudno da su se ova dva izuzetna mlada momka „nanjušila“.

Tonija nažalost nisam stigao da upoznam. Igor mi je sve najbolje pričao o njemu.
A Igor…njega  sam doživljavao kao mlađeg brata. Ako sam nekoga od tih klinaca  iz kluba voleo, voleo sam njega. Upoznao sam ga pre skoro osam godina kada je imao 17 u Rumuniji, na Karpatima, kada smo spuštali telo jednog nastradalog planinara sa planine. Već tada se, iako još klinac, ponašao pribranije i odgovornije u toj situaciji od nekih matorih konja koji su se tu zatekli. Kasnije, počeli smo da penjemo zajedno, svoje prve smerove popeo ja sa mnom. Zadnjih par godina više nije bilo zajedničkog navezivanja, moje obaveze su se povećale, a i da nisu, sumnjam da bih bio u stanju da ispratim tu mladost. Međutim, redovno smo se čuli, viđali kad smo stigli. Zadnji put par dana pre nego je otišao u Chamonix. Dogovorili se da dođe kada se vrati, da stavimo ono moje mladunče u ranac i prošetamo. Da me nagovori da ponovo počnem da treniram i da još jednom pretresemo sve ono što ga je mučilo u poslednjih godinu dana. Da mu valjda još jednom kažem da iskulira, da spusti loptu na zemlju, da se ne opterečuje nebitnim glupostima i da će uprkos svemu, jedan tako kvalitetan momak  poput njega (u svakom pogledu, ne samo što se tiče penjanja) svakako dobiti zaslužena priznanja i da je to pitanje vremena i samo malo strpljenja. Međutim, mladost ne bi bila mladost kada ne bi bila nestrpljiva, emotivna, buntovna. A mnogo toga ga je mučilo u poslednje vreme.

Jebena je ovo zemlja. Jebena je svaka zemlja koja se prema svojim najboljim sinovima ponaša kao maćeha.

Igor je voleo ovu pesmu.

Jebiga matori…

…i znaš… sisa si što si me naterao da se rasplačem prvi put posle toliko vremena.

Nisi bio jedanput jedan od glavnih junaka u pričama na ovom blogu. Niti smo se jednom navezali na isto uže.
A bio sam uveren da ćemo se navezati još koji put.
Pozdravi Drena, Vesnu, Bojanu i ostalu ekipu tamo gore…

Vladimir Filipović – Fića (1966-2011)